Полуге власти ретко у рукама жена

Истраживање које је спроведено током ове године на узорку од 150 активних жена и мушкараца у парламентарним политичким странкама, показало је да постоји висок степен декларативне подршке родној равноправности, али недовољна подршка конкретним мерама за њену реализацију.

„Мушкарци су чешће кандидати на републичким изборима, а жене за ниже нивое власти. Чак 24,6 одсто жена никада нису биле кандидаткиње за јавне функције. Наше истраживање из 2010. године показало је да је пре пет година проценат жена које нису били кандидати за јавне функције био знатно виши – чак 47 одсто, што говори о значају система квота које су од тада примењиване ”, истакла је ауторка истраживања Вишња Баћановић, додајући да ретко ко женама у политичким странкама преноси знање како да буду професионалне политичарке.

Она је такође нагласила да у представничким телима, где је устоличен систем квота – проценат жена износи тридесет одсто. Међутим, на нивоу локалне самоуправе жена је мање од пет одсто, а у 23 општине у Србији нема ниједне жене у извршној власти. Жена и даље нема на местима одлучивања у политичким странкама. Упркос томе, мушкарци и жене различито перципирају положај жена у странкама – 57,7 одсто мушкараца сматра да жена има довољно и да учествују равноправно, док 51,7 одсто жена сматра да их нема довољно и да не учествују равноправно.

Иако су готово сви испитаници – 97,5 одсто, изјавили да би подржали председницу на челу својих политичких странака, ово истраживање показало је да и даље постоје велики изазови са којима се сусрећу жене у странкама. А један од највећих је – усклађивање породичног живота и страначке каријере.

„Анализа породичних односа показала је да су кућни послови код испитаница још увек неравномерно расподељени, односно да жене имају мање времена и простора за развој политичке каријере”, оценила је Ана Пајванчић-Цизељ, једна од ауторки овог истраживања.

Према њеним речима, за жене су, знатно чешће него за мушкарце, разлози уласка у странку – самоиспуњавање и друштвени контакти.

„Жене у странкама се осећају моћно, оснажене су и добро умрежене”, рекла је Ана Пајванчић-Цизељ додајући да се у скици за профил идеалног српског политичара налази особа која има мушке особине – која је независна, такмичарски настројена и лако доноси одлуке.

Истраживање о родној равноправности у политичким странкама спровела је Академија женског лидерства, оно је део двогодишњег партнерског пројекта који спроводи Београдски фонд за политичку изузетност, а подржава га Америчка агенција за међународни развој (УСАИД). Ово истраживање реализује се у партнерству са Центром за подршку женама из Кикинде и Центром модерних вештина из Београда.