„Лазард”: нисмо у сукобу интереса

Нисмо у сукобу интереса, јер никада нисмо остварили стратешко партнерство са „Аполом”. Идеја јесте постојала 2008, али никада није реализована. Овако одговара на питање „Политике” Ричард Кресвел, виши потпредседник за глобалне комуникације у француском „Лазарду”, да ли су и као приватизациони саветник за приватизацију „Телекома” у сукобу интереса са америчким „Аполом”, као једним од потенцијалних купаца.

„Политика” је недавно управо са „Лазардовог” сајта преузела и објавила њихов уговор о стратешком партнерству за приватне инвестиције у Европи и наступе на страним тржиштима, који датира из 2008. На том истом сајту смо пронашли да је 15. септембра ове године тај француски консултант ангажован као саветник „Апола” за трансакцију од око две милијарде долара.

Кресвел, међутим, не негира да је „Лазард” ове године био финансијски саветник „Аполу” при преузимању француске стакларске индустрије „Вералија”, која производи флаше за шампањац „дом перињон”, америчке хемијске групације ОМ, као и у неуспешном послу са куповином фирме Ар-Си-Ес капитал. Он каже да све што раде може да се види на њиховом сајту укључујући и трансакције у које је укључен и „Аполо”.

– Имамо традицију саветовања клијената дугу 160 година. Саветујемо и купце и продавце. Клијенти су нам државе, фирме у државном и приватном власништву и појединци – наводи Кресвел.

Није нам рекао шта гарантује да амерички инвестициони фонд неће бити повлашћен и да неће имати више информација него остали заинтересовани купци. Ако је за утеху Расим Љајић, министар трговине, туризма и телекомуникација, поводом тог евентуалног сукоба интереса изјавио је да „Лазард” не одлучује коме ћемо продати „Телеком”. То одлучује комисија за продају и влада.

Само по себи намеће се питање ко су купци „Телекома” и коме ће одлазити добит ако наше најбоље државно предузеће буде продато. Знамо да их је шест предало обавезујуће понуде и да је углавном реч о инвестиционим фондовима. Влада држи у тајности њихова имена, јер би то могло да убије цену и отежа преговоре који предстоје. Нека имена су за време трајања тендерске процедуре процурила у јавност, а неки су сами најавили учешће у завршници трке за куповину 58 одсто удела у домаћем телекомуникационом оператеру.

Тако смо недавно сазнали да је инвестициони фонд „Аполо”, који је већ управљао телекомуникацијским предузећима у САД, Немачкој и Швајцарској, дао највећу необавезујућу понуду. Спекулисало се да иза „Апола” стоји „Дојче Телеком” који тренутно због превеликог инвестирања у региону не може директно да учествује у куповини нашег „Телекома”, али је то демантовано. „Политици” је речено да је „Аполо” наступао сам у претквалификацијама.

Оснивач овог америчког фонда је контроверзни Леон Блек, чије се лично богатство процењује на око пет милијарди долара. Каријеру је започео у фирми „Дрексел Бернам Ламберт”, која је постала позната по једној од највећих превара у историји Вол стрита. Према писању стране штампе Блек је по оснивању „Апола” деведесетих година наставио са пословним методама сличним онима које је користио „Дрексел”, да остварује огроман профит на фирмама које су у стварној или наводној оскудици. „Аполо” је умешан у аферу око куповине, а потом и продаје осигурања „Егзекјутив лајф”, која је имала и судски епилог. „Аполо” је према наводима из стране штампе био осуђен за рекетирање. Овај инвестициони фонд је био уплетен и у аферу Пензионог фонда калифорнијских јавних службеника. Леон Блек је и из ових скандала изашао без последица. „Њујорк тајмс” је писао о прослави његовог 60. рођендана. На тој забави за 200 званица певао је Елтон Џон за хонорар од милион долара.

Према наводима из домаће штампе „Аполо” је наводно предао обавезујућу понуду за куповину нашег „Телекома”, али удружен са словеначким „Телекомом”. Словенци су истина крајем августа обзнанили да улазе у други круг за куповину, али са неким приватним партнером. Реално словеначки „Телеком”, који је у државном власништву, тешко да би сам могао да купи наш „Телеком”. Запошљава 4000 људи и прошле године је остварио приход од 756 милиона евра уз 1,5 милиона евра нето профита. „Телеком Србија” прошле године имао је чисту зараду од око 140 милиона евра.

Словеначки „Телеком” је и сам летос имао неуспешну приватизацију. Британски фонд „Цинвен” понудило је 115 евра по деоници. На Љубљанској берзи су у том тренутку вределе 129 евра, а цела компанија око 870 милиона евра. Британци су одустали због нестимулативног пословног окружења, али и политичких отпора који су се појављивали током поступка продаје у Словенији.

Руски МТС је такође словио за сигурног кандидата. Андреј Дубовсков, извршни директор и председник управног одбора МТС-а, изјавио је у августу да су заинтересовани за могуће учешће у приватизацији „Телекома”.

МТС је водећа групација у сектору телекомуникација у Русији, која има више од 100 милиона претплатника мобилне телефоније у Русији, Украјини, Јерменији, Туркменистану, Узбекистану и Белорусији. Већински власник руског оператера је АФК систем. Њиме газдује бизнисмен Владимир Јевтушенков, који је такође 2013. најавио да разматра учествовање у приватизацији српског „Телекома”. Овај олигарх, који се налазио на 15. месту на Форбсовој листи најбогатијих Руса, прошле године је стављен у кућни притвор под оптужбом за прање новца током преузимања „Башњефта”. Након хапшења, акције његових компанија су у року од једног дана опале за скоро девет милијарди долара. Само МТС је изгубио 3,5 милијарди долара тржишне вредности.

Осим њих као потенцијални купци у јавности су спомињани „Телеком Кина”, амерички фонд „МИД Европа партнерс” (купац „Дунав храна групе”, а до пре годину дана били су и власници кабловског оператера СББ), амерички инвестициони фонд „Адвент интернешнел”, који је преузео Хипо-Алпе Адрија групу, „Колбек капитал менаџмент”…