Медведев наслеђује Путина

Специјално за „Политику” 
Москва, 26. фебруара – Најдосаднија председничка кампања у историји новије Русије ушла је у последњу недељу. Путинова подршка Дмитрију Медведеву означила је крај неизвесности пре него што су избори и почели, па кампању не могу да учине занимљивијом ни инциденти које скандалмајстор руске политике Владимир Жириновски редовно прави, укључујући и недавну тучу у ТВ студију. 

Дмитриј Медведев одлучио је да не учествује у ТВ дуелима и да не користи време ни простор одређен у медијима за агитацију. Упркос томе, он као вицепремијер учествује на разним конференцијама, саветовањима и разним другим манифестацијама. Брине о социјалној сфери, о индустрији, војним питањима, високим технологијама. Тако он извршава задатке које му је Путин дао кад га је задужио за такозване националне пројекте којима се решавају најважнији проблеми у Русији и већ може да се пред својим бирачима похвали успесима које је постигао у тим областима. И то је, заправо, његова предизборна кампања коју прате ТВ камере свих телевизија. Она се може поделити на две важне компоненте – једна је борба за бољи живот грађана Русије, а друга – наставак политике Владимира Путина за коју се приликом недавно одржаних парламентарних избора определила велика већина бирача. Стицај околности је хтео да су се током те кампање одигравали веома важни догађаји за Србију и да је управо на примеру Србије Русија показала свету нове принципе спољне политике. Те принципе је поставио Путин, али је, следећи их, Медведев својим гласачима послао важну поруку да ће се борити за јаку Русију која ће бити значајан чинилац међународне политике.

Поред тога, недавно путовање у Београд решило је још један проблем у имиџу председничког кандидата – било је веома важно да, ослањајући се на Путина, Медведев не остане само његова бледа сенка, већ да изгради имиџ самосталног и одлучног председника. У ту сврху је одлично послужило путовање у Београд које га је представило и као успешног у вођењу економске политике – потписани су споразуми са Србијом и припремљени за потписивање са Мађарском о гасоводу „Јужни ток”, и као политички самосталну личност. Први пут се на међународној сцени Медведев као кандидат појавио без Путина. Дајући подршку Србији он је поручио својим бирачима да се спољна политика неће мењати. Супротстављајући се на тај начин ставовима већине европских земаља он их је, вероватно, натерао да се замисле да ли је тачна њихова оцена да ће бити „мекши” од Путина. Судећи по говору у Београду – неће. На конференцији за новинаре после разговора с Коштуницом он је поновио све оно што је Путин неколико пута већ рекао – и о кршењу међународног права, и о преседану који се није смео догодити. У политичкој атмосфери која тренутно влада у Русији то њему може донети само позитивне поене.

Најискуснији учесник ових избора је Владимир Жириновски, оснивач и председник Либерално-демократске партије Русије, који четврти пут учествује на изборима. Иако у Државној думи његова партија углавном подржава све законе које предложи влада, Жириновски је декларише као опозициону. То најчешће доказује скандалозним изјавама, а често и тучама на свим местима, укључујући и парламент.

Председник Комунистичке партије Руске Федерације Генадиј Зјуганов учествује у председничкој трци трећи пут. Највише гласова добио је 1996. године када је успео да уђе у други круг заједно с Борисом Јељцином. Поверење бирача покушава да придобије оптужујући власт да више ради у интересу олигарха него становништва. Његови главни адути су борба против сиромаштва и борба за повећање стандарда грађана. Али по томе се нимало не разликује од осталих кандидата – и Жириновски обећава повећање пензија, давање станова, стипендија...

Нудећи Русији светлу будућност и интеграцију у Европску унију, то исто чини и најмлађи кандидат Андреј Богданов, коме је 38 година. Он делује крајње неформално, с дугом, коврџавом косом, има сопствени блог на Интернету и веома занимљиву биографију. Тврди да је масон, био је сарадник Сергеја Мавродија, оснивача прве финансијске пирамиде у Русији, а једно време је чак био и у руководству Јединствене Русије.

Јуче је у Русији ступила на снагу забрана објављивања свих прогноза и анализа у вези са председничким изборима заказаним за 2. март. Забрана ће престати да важи 2. марта у 21 сат кад се затварају изборна места у целој земљи.

Према социолошким истраживањима, на изборе ће изаћи 67–72 одсто грађана, што је више од броја који је гласао на недавно одржаним парламентарним изборима (тада је гласало 63,78 одсто грађана). Дмитриј Медведев ће добити између 69 и 73 процента. Георгију Зјуганову социолози „дају” 15 процената, Владимиру Жириновском 11, а ново лице у руској политици, Андреј Богданов, највероватније, неће прећи 1,5 процената.