Medvedev nasleđuje Putina

Specijalno za „Politiku” 
Moskva, 26. februara – Najdosadnija predsednička kampanja u istoriji novije Rusije ušla je u poslednju nedelju. Putinova podrška Dmitriju Medvedevu označila je kraj neizvesnosti pre nego što su izbori i počeli, pa kampanju ne mogu da učine zanimljivijom ni incidenti koje skandalmajstor ruske politike Vladimir Žirinovski redovno pravi, uključujući i nedavnu tuču u TV studiju. 

Dmitrij Medvedev odlučio je da ne učestvuje u TV duelima i da ne koristi vreme ni prostor određen u medijima za agitaciju. Uprkos tome, on kao vicepremijer učestvuje na raznim konferencijama, savetovanjima i raznim drugim manifestacijama. Brine o socijalnoj sferi, o industriji, vojnim pitanjima, visokim tehnologijama. Tako on izvršava zadatke koje mu je Putin dao kad ga je zadužio za takozvane nacionalne projekte kojima se rešavaju najvažniji problemi u Rusiji i već može da se pred svojim biračima pohvali uspesima koje je postigao u tim oblastima. I to je, zapravo, njegova predizborna kampanja koju prate TV kamere svih televizija. Ona se može podeliti na dve važne komponente – jedna je borba za bolji život građana Rusije, a druga – nastavak politike Vladimira Putina za koju se prilikom nedavno održanih parlamentarnih izbora opredelila velika većina birača. Sticaj okolnosti je hteo da su se tokom te kampanje odigravali veoma važni događaji za Srbiju i da je upravo na primeru Srbije Rusija pokazala svetu nove principe spoljne politike. Te principe je postavio Putin, ali je, sledeći ih, Medvedev svojim glasačima poslao važnu poruku da će se boriti za jaku Rusiju koja će biti značajan činilac međunarodne politike.

Pored toga, nedavno putovanje u Beograd rešilo je još jedan problem u imidžu predsedničkog kandidata – bilo je veoma važno da, oslanjajući se na Putina, Medvedev ne ostane samo njegova bleda senka, već da izgradi imidž samostalnog i odlučnog predsednika. U tu svrhu je odlično poslužilo putovanje u Beograd koje ga je predstavilo i kao uspešnog u vođenju ekonomske politike – potpisani su sporazumi sa Srbijom i pripremljeni za potpisivanje sa Mađarskom o gasovodu „Južni tok”, i kao politički samostalnu ličnost. Prvi put se na međunarodnoj sceni Medvedev kao kandidat pojavio bez Putina. Dajući podršku Srbiji on je poručio svojim biračima da se spoljna politika neće menjati. Suprotstavljajući se na taj način stavovima većine evropskih zemalja on ih je, verovatno, naterao da se zamisle da li je tačna njihova ocena da će biti „mekši” od Putina. Sudeći po govoru u Beogradu – neće. Na konferenciji za novinare posle razgovora s Koštunicom on je ponovio sve ono što je Putin nekoliko puta već rekao – i o kršenju međunarodnog prava, i o presedanu koji se nije smeo dogoditi. U političkoj atmosferi koja trenutno vlada u Rusiji to njemu može doneti samo pozitivne poene.

Najiskusniji učesnik ovih izbora je Vladimir Žirinovski, osnivač i predsednik Liberalno-demokratske partije Rusije, koji četvrti put učestvuje na izborima. Iako u Državnoj dumi njegova partija uglavnom podržava sve zakone koje predloži vlada, Žirinovski je deklariše kao opozicionu. To najčešće dokazuje skandaloznim izjavama, a često i tučama na svim mestima, uključujući i parlament.

Predsednik Komunističke partije Ruske Federacije Genadij Zjuganov učestvuje u predsedničkoj trci treći put. Najviše glasova dobio je 1996. godine kada je uspeo da uđe u drugi krug zajedno s Borisom Jeljcinom. Poverenje birača pokušava da pridobije optužujući vlast da više radi u interesu oligarha nego stanovništva. Njegovi glavni aduti su borba protiv siromaštva i borba za povećanje standarda građana. Ali po tome se nimalo ne razlikuje od ostalih kandidata – i Žirinovski obećava povećanje penzija, davanje stanova, stipendija...

Nudeći Rusiji svetlu budućnost i integraciju u Evropsku uniju, to isto čini i najmlađi kandidat Andrej Bogdanov, kome je 38 godina. On deluje krajnje neformalno, s dugom, kovrdžavom kosom, ima sopstveni blog na Internetu i veoma zanimljivu biografiju. Tvrdi da je mason, bio je saradnik Sergeja Mavrodija, osnivača prve finansijske piramide u Rusiji, a jedno vreme je čak bio i u rukovodstvu Jedinstvene Rusije.

Juče je u Rusiji stupila na snagu zabrana objavljivanja svih prognoza i analiza u vezi sa predsedničkim izborima zakazanim za 2. mart. Zabrana će prestati da važi 2. marta u 21 sat kad se zatvaraju izborna mesta u celoj zemlji.

Prema sociološkim istraživanjima, na izbore će izaći 67–72 odsto građana, što je više od broja koji je glasao na nedavno održanim parlamentarnim izborima (tada je glasalo 63,78 odsto građana). Dmitrij Medvedev će dobiti između 69 i 73 procenta. Georgiju Zjuganovu sociolozi „daju” 15 procenata, Vladimiru Žirinovskom 11, a novo lice u ruskoj politici, Andrej Bogdanov, najverovatnije, neće preći 1,5 procenata.