Неосалафисти у Паризу: поглед с Балкана

Много је било произвољних коментара у домаћој јавности у вези са терористичким нападима у Паризу. Површна и пристрасна тумачења ових догађаја производе неславне дилеме о томе да ли и колико саосећања треба показивати према Француској. Пренебрегава се једна од основних чињеница: без обзира на то колико је грешака Запад починио на Блиском истоку или према нама на Балкану, такозвана Исламска држава представља најмалигнију терористичку организацију свих времена, због чијег ће деловања и наш регион искусити драматичне последице.

Идемо од почетка. САД су почеле с наоружавањем џихадиста у циљу увлачења СССР-а у копнени рат у Авганистану, због којег су Совјети потрошили виталне ресурсе и, пре свега, симпатије „Трећег света”. Ширење радикалног ислама убрзано је окончањем Хладног рата, кад је ова религијска доктрина заменила дотадашњу лаичку: социјализам. Политички банкрот идеологије панарабизма током „арапског пролећа” био је окидач за венчање радикалног ислама с арапским национализмом. Напослетку, материјалне претпоставке за успостављање новог „калифата” остварене су колапсом традиционалних држава у Месопотамији. У том светлу, америчка интервенција у Ираку 2003. представља најштетнију геополитичку авантуру по глобалну безбедност, од краја Другог светског рата до данас.

Ниједан режим не подржава директно Исламску државу (ИД), али чињеница да ниједној традиционалној држави она до сада није била примарни противник учинила је да Франкенштајн оживи. ИД броји око 40.000 војника у Месопотамији, што је за трећину више од званичне војске Србије, да слика буде јаснија. Њена имовина процењена је на два билиона долара, а финансира се од илегалног извоза нафте и памука, као и од приватних донација. Донације долазе из појединих центара моћи и од појединаца, из четрдесетак земаља. Интерес тих финансијера је религијски – опстанак и ширење неосалафијског калифата; идеолошки – акције против „западног империјализма”, али пре свега политички – спречавање шиитског Ирана да доминира Месопотамијом.

Супротно мишљењу увреженом код нас, званична Саудијска Арабија нема интерес да ИД јача јер је управо свргавање династије Сауда и заузимање светих исламских места Меке и Медине први стратешки циљ ове организације. Други стратешки циљ је пораз шиитског Ирана.

Трећи циљ ИД је обрачун са Западом, али не кроз герилско деловање, већ кроз масовни сукоб копнених војски на тлу Блиског истока. Терористички напади у Паризу имају двоструки циљ. Краткорочно, то је увећање „угледа” и „легитимитета” ИД међу екстремистима широм света, а дугорочно – увлачење Запада у копнени „свети” рат на њиховој територији. ИД тренутно побеђује, јер добија у оба случаја: ако копненог рата не буде, наставиће да оперише; ако га буде, тај „Армагедон” она прижељкује из догматских и оперативних разлога.

Једино систематско и победоносно решење за Запад јесте стварање заједничке коалиције са Русијом, завођење економског карантина за ИД, као и ограничена копнена интервенција – са државама Блиског истока у првој линији фронта. Од тога смо још светлосну годину далеко, нарочито од координиране копнене акције Турске, Ирана и Арапа. Свим овим државама ИД је непријатељ, али и даље сматрају једни друге главним ривалима, што „калифату” купује време и нове следбенике. Због наведеног, Француска ће остати рањива као једна од примарних мета Исламске државе. Према наративу исламиста, Француска се намеће као примарни симбол омраженог Запада, због своје „колонијалне прошлости”, иницијалне подршке Израелу, строгог лаичког уређења и трговине оружјем с арапским монархијама. Француска обавештајна служба је међу најспособнијим у свету, али више нема довољно ресурса да интензивно прати све неосалафисте с француским пасошем, којих је регистровала око једанаест хиљада.

Да ствар буде гора, овим нападима ИД показује да је прешао из улоге инспиратора у улогу налогодавца, што значи да је Француска, али и цела Европа, у некој врсти ратног стања. Данашња Европа засад нема свог Черчила или Де Гола. Она нити има јасно политичко вођство, нити је успоставила стратешко партнерство с Турском, без чега нема начина да обликује догађаје на Блиском истоку. Није била у стању чак ни да спречи трговину својих савезника са ИД.

Уколико Француска и Европа не поразе у кратком року Исламску државу, последице за Балкан ће бити несагледиве. Европска унија ће дефакто обуставити прихват избеглица, који је и до сада био спорадичан и хаотичан. То би значило да ће простор од Грчке до Словеније бити једна врста тампон-зоне и прихватног центра, што би на Балкан вратило тензије, а Србију одвојило од Европе на дуже време. Суспензија Шенгенског споразума у ЕУ била би, без сваке сумње, праћена преиспитивањем безвизног режима за Србију, Босну, Македонију и Албанију.

Ови трендови не би довели до јачања руског утицаја у региону, као што неки прижељкују, већ до снажења међународних и локалних исламиста, укључујући неосалафисте.

* Програмски директор ЦИРСД