Пријатељи су ту када је најтеже

ИНТЕРВЈУ

Посета државне делегације Руске Федерације Београду (у понедељак) претворила се у медијски догађај глобалних размера. Тешко да је иједна светска новинска агенција пропустила да у својим ударним вестима пренесе оно што се тог дана дешавало у српској престоници. У сваком случају, спекулације о резултатима преговора који су том приликом вођени далеко су превазишле оквире пословне сарадње и самог потписивања споразума о сарадњи „Србијагаса” и „Гаспрома”.

Разлога за такву пажњу било је напретек. Прво, делегацију је предводио лично Дмитриј Медведев, актуелни вицепремијер, али и човек који ће, без сумње, већ у недељу 2. марта бити изабран за председника највеће државе на свету. Друго, у његовој пратњи били су, између осталих, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров и Алексеј Милер, први човек компаније „Гаспром”. Треће, посетиоци из Русије разговарали су темељно са комплетним државним руководством Србије, пре свега председником Борисом Тадићем и премијером Војиславом Коштуницом.

И на крају, разговори у Београду добили су посебно на значају у светлу недавног једностраног проглашења независности Косова и Метохије и невоља са којима су се тим поводом суочили житељи јужне покрајине, али и целе Србије.

Замолили смо амбасадора Руске Федерације у Београду господина Александра Алексејева да за „Политику” прокоментарише резултате руско-српских разговора.

– Посета господина Медведева и осталих чланова делегације од изузетног је значаја. У последњу време пуно се прича о изолацији Србије. Покушавају да вас заплаше. У датим околностима принципијелно је важно што је таква делегација боравила у Београду, преговарала са српским руководством и јасно је означила правце наше сарадње. Пре свега, то представља потпуну подршку српској позицији по питању Косова, нашу спремност да наставимо заједничку политику. Сада већ можемо да говоримо о заједничкој политици о Косову. Наше неприхватање отвореног кршења међународног права потврдиле су и оцене о негативним последицама које овакав корак може да има по регион и по целу Европу.

То је што се тиче ситуације на Косову. Значи, апсолутно јасна и недвосмислена морална подршка Србији.

Тренутно је ситуација у Русији таква да можемо да вам пружимо не само моралну и политичку подршку. Спремни смо и желимо и економски да помогнемо. У том контексту су размотрени наши планови за изградњу гасовода. Али предмет наше сарадње не би требало да буде само енергетика. Руски капитал је, у принципу, спреман да дође у Србију. И, хоћу да нагласим, ми не постављамо политичке услове. Нису нам потребни никакви уступци са српске стране. Долазимо као пријатељи, да вам помогнемо у, вероватно, једном од најтежих момената у вашој историји. Састав наше делегације, време њеног доласка и тема свих разговора о томе најбоље сведоче – рекао је господин Алексејев.

Најновија дешавања на Косову и на југу Србије, укључујући и сукобе са представницима међународних снага, уносе много узнемирења и међу грађане и међу пословне људе. Да ли би то могло да утиче на економску сарадњу Русије и Србије?

Оно што се дешава на југу Србије за нас није изненађење. Све је то могло да се предвиди, ситуација је озбиљна, али не би смела да омета наше економске везе. Пријатељи, ако су прави, долазе и у најтежа времена. Ми смо за то спремни.

На разговорима у понедељак усаглашени су ставови Русије и Србије о питању признавања односно непризнавања Косова и Метохије и свега што из тога произилази. Ко би сада требало да вуче прве потезе – Београд или Москва?

Говорили смо о нашем пријатељству. Један од пријатеља је у тешкој ситуацији. Сада није време да се делимо по томе ко треба да пошаље први сигнал. Договорили смо се о јасној координацији наших потеза, сада и у будућности. А какве ће то бити акције, биће јасније ускоро.

На Косову је угрожена безбедност свих неалбанаца. Да ли постоји могућност да се у њихову заштиту укључе и мировне снаге из Русије – пре свега полицијске?

У садашњим условима долазак руских миротвораца није могућ. То је јасно. Сви услови за заштиту неалбанског становништва на Косову постоје. Тамо је Кфор са задатком који је обавезан да испуни. Ако се подсетимо изјава челника НАТО-а уочи проглашења независности покрајине, они су говорили да постоје све могућности да се то уради. Пустимо их да те могућности искористе. Март 2004. не сме да се понови. Подвлачим, није реч о доброј вољи Кфора, то је његов задатак. Другога нема.

И још једна ствар с тим у вези, Кфор мора и обавезан је да делује само у оквирима свог мандата.

Јуче су светске агенције објавиле изјаву Џона Мекејна, кандидата за председника САД, у којој он каже да је неопходно Уједињене нације заменити неком другом организацијом моћних земаља коју је он назвао „лига демократских држава”, шта мислите о томе?

Мене нико није овластио да говорим у име света. Размислимо мало. Шта је бомбардовање Југославије 1999? Шта је проглашење независности Косова? Све је то повратак праву силе. Током последњих сто година човечанство је изградило механизме који су требали да обезбеде стабилност и сигурност, пре свега, средњих и малих држава. Сада се покушава да се ти механизми одбаце и да се тај принцип замени другим – да је у праву само онај ко има више силе.

То је јако опасна ствар. Не само због ситуације која је настала проглашењем независности Косова и могућег повратка такозваних замрзнутих конфликта у ’врућу’ фазу. Земље које би изгубиле право на заштиту могле би покушати да је обезбеде кроз развој оружја масовног уништавања. То је потпуно јасна последица поменутих корака. Таква ситуација била би апсолутно опасна за међународну безбедност. Закон међународног права био би замењен законом џунгле. Ако је то циљ човечанства у 21. веку, онда то мора јасно да се каже.

Косово је, нажалост, постало лабораторија у којој се вежбају овакви сценарији.

Многи се у свету, па и у Београду, питају шта могу Србија и Русија да ураде сада када је, наизглед, све готово? Да ли је могуће процес вратити уназад?

Никада не треба рећи да је све изгубљено и да не треба ништа радити. Наши српски пријатељи морају, пре свега, да одлуче какве задатке постављају пред себе, каквим средствима располажу за достизање жељених циљева и каква вам је подршка споља неопходна. Русија може да помогне. Али не желимо, и не можемо, себе да ставимо на место наших српских пријатеља. Неопходно је наставити са радом и искористити све могућности како бисмо се супротставили покушајима да се сломи међународни поредак.

Приметили сте, западни медији све чешће говоре о проблемима на Косову. Пре проглашења независности о томе нису писали. Тешкоће са којима ће се, нажалост, суочити регион и цела Европа помоћи ће да се садашњи ставови промене.