Prijatelji su tu kada je najteže

INTERVJU

Poseta državne delegacije Ruske Federacije Beogradu (u ponedeljak) pretvorila se u medijski događaj globalnih razmera. Teško da je ijedna svetska novinska agencija propustila da u svojim udarnim vestima prenese ono što se tog dana dešavalo u srpskoj prestonici. U svakom slučaju, spekulacije o rezultatima pregovora koji su tom prilikom vođeni daleko su prevazišle okvire poslovne saradnje i samog potpisivanja sporazuma o saradnji „Srbijagasa” i „Gasproma”.

Razloga za takvu pažnju bilo je napretek. Prvo, delegaciju je predvodio lično Dmitrij Medvedev, aktuelni vicepremijer, ali i čovek koji će, bez sumnje, već u nedelju 2. marta biti izabran za predsednika najveće države na svetu. Drugo, u njegovoj pratnji bili su, između ostalih, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i Aleksej Miler, prvi čovek kompanije „Gasprom”. Treće, posetioci iz Rusije razgovarali su temeljno sa kompletnim državnim rukovodstvom Srbije, pre svega predsednikom Borisom Tadićem i premijerom Vojislavom Koštunicom.

I na kraju, razgovori u Beogradu dobili su posebno na značaju u svetlu nedavnog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije i nevolja sa kojima su se tim povodom suočili žitelji južne pokrajine, ali i cele Srbije.

Zamolili smo ambasadora Ruske Federacije u Beogradu gospodina Aleksandra Aleksejeva da za „Politiku” prokomentariše rezultate rusko-srpskih razgovora.

– Poseta gospodina Medvedeva i ostalih članova delegacije od izuzetnog je značaja. U poslednju vreme puno se priča o izolaciji Srbije. Pokušavaju da vas zaplaše. U datim okolnostima principijelno je važno što je takva delegacija boravila u Beogradu, pregovarala sa srpskim rukovodstvom i jasno je označila pravce naše saradnje. Pre svega, to predstavlja potpunu podršku srpskoj poziciji po pitanju Kosova, našu spremnost da nastavimo zajedničku politiku. Sada već možemo da govorimo o zajedničkoj politici o Kosovu. Naše neprihvatanje otvorenog kršenja međunarodnog prava potvrdile su i ocene o negativnim posledicama koje ovakav korak može da ima po region i po celu Evropu.

To je što se tiče situacije na Kosovu. Znači, apsolutno jasna i nedvosmislena moralna podrška Srbiji.

Trenutno je situacija u Rusiji takva da možemo da vam pružimo ne samo moralnu i političku podršku. Spremni smo i želimo i ekonomski da pomognemo. U tom kontekstu su razmotreni naši planovi za izgradnju gasovoda. Ali predmet naše saradnje ne bi trebalo da bude samo energetika. Ruski kapital je, u principu, spreman da dođe u Srbiju. I, hoću da naglasim, mi ne postavljamo političke uslove. Nisu nam potrebni nikakvi ustupci sa srpske strane. Dolazimo kao prijatelji, da vam pomognemo u, verovatno, jednom od najtežih momenata u vašoj istoriji. Sastav naše delegacije, vreme njenog dolaska i tema svih razgovora o tome najbolje svedoče – rekao je gospodin Aleksejev.

Najnovija dešavanja na Kosovu i na jugu Srbije, uključujući i sukobe sa predstavnicima međunarodnih snaga, unose mnogo uznemirenja i među građane i među poslovne ljude. Da li bi to moglo da utiče na ekonomsku saradnju Rusije i Srbije?

Ono što se dešava na jugu Srbije za nas nije iznenađenje. Sve je to moglo da se predvidi, situacija je ozbiljna, ali ne bi smela da ometa naše ekonomske veze. Prijatelji, ako su pravi, dolaze i u najteža vremena. Mi smo za to spremni.

Na razgovorima u ponedeljak usaglašeni su stavovi Rusije i Srbije o pitanju priznavanja odnosno nepriznavanja Kosova i Metohije i svega što iz toga proizilazi. Ko bi sada trebalo da vuče prve poteze – Beograd ili Moskva?

Govorili smo o našem prijateljstvu. Jedan od prijatelja je u teškoj situaciji. Sada nije vreme da se delimo po tome ko treba da pošalje prvi signal. Dogovorili smo se o jasnoj koordinaciji naših poteza, sada i u budućnosti. A kakve će to biti akcije, biće jasnije uskoro.

Na Kosovu je ugrožena bezbednost svih nealbanaca. Da li postoji mogućnost da se u njihovu zaštitu uključe i mirovne snage iz Rusije – pre svega policijske?

U sadašnjim uslovima dolazak ruskih mirotvoraca nije moguć. To je jasno. Svi uslovi za zaštitu nealbanskog stanovništva na Kosovu postoje. Tamo je Kfor sa zadatkom koji je obavezan da ispuni. Ako se podsetimo izjava čelnika NATO-a uoči proglašenja nezavisnosti pokrajine, oni su govorili da postoje sve mogućnosti da se to uradi. Pustimo ih da te mogućnosti iskoriste. Mart 2004. ne sme da se ponovi. Podvlačim, nije reč o dobroj volji Kfora, to je njegov zadatak. Drugoga nema.

I još jedna stvar s tim u vezi, Kfor mora i obavezan je da deluje samo u okvirima svog mandata.

Juče su svetske agencije objavile izjavu Džona Mekejna, kandidata za predsednika SAD, u kojoj on kaže da je neophodno Ujedinjene nacije zameniti nekom drugom organizacijom moćnih zemalja koju je on nazvao „liga demokratskih država”, šta mislite o tome?

Mene niko nije ovlastio da govorim u ime sveta. Razmislimo malo. Šta je bombardovanje Jugoslavije 1999? Šta je proglašenje nezavisnosti Kosova? Sve je to povratak pravu sile. Tokom poslednjih sto godina čovečanstvo je izgradilo mehanizme koji su trebali da obezbede stabilnost i sigurnost, pre svega, srednjih i malih država. Sada se pokušava da se ti mehanizmi odbace i da se taj princip zameni drugim – da je u pravu samo onaj ko ima više sile.

To je jako opasna stvar. Ne samo zbog situacije koja je nastala proglašenjem nezavisnosti Kosova i mogućeg povratka takozvanih zamrznutih konflikta u ’vruću’ fazu. Zemlje koje bi izgubile pravo na zaštitu mogle bi pokušati da je obezbede kroz razvoj oružja masovnog uništavanja. To je potpuno jasna posledica pomenutih koraka. Takva situacija bila bi apsolutno opasna za međunarodnu bezbednost. Zakon međunarodnog prava bio bi zamenjen zakonom džungle. Ako je to cilj čovečanstva u 21. veku, onda to mora jasno da se kaže.

Kosovo je, nažalost, postalo laboratorija u kojoj se vežbaju ovakvi scenariji.

Mnogi se u svetu, pa i u Beogradu, pitaju šta mogu Srbija i Rusija da urade sada kada je, naizgled, sve gotovo? Da li je moguće proces vratiti unazad?

Nikada ne treba reći da je sve izgubljeno i da ne treba ništa raditi. Naši srpski prijatelji moraju, pre svega, da odluče kakve zadatke postavljaju pred sebe, kakvim sredstvima raspolažu za dostizanje željenih ciljeva i kakva vam je podrška spolja neophodna. Rusija može da pomogne. Ali ne želimo, i ne možemo, sebe da stavimo na mesto naših srpskih prijatelja. Neophodno je nastaviti sa radom i iskoristiti sve mogućnosti kako bismo se suprotstavili pokušajima da se slomi međunarodni poredak.

Primetili ste, zapadni mediji sve češće govore o problemima na Kosovu. Pre proglašenja nezavisnosti o tome nisu pisali. Teškoće sa kojima će se, nažalost, suočiti region i cela Evropa pomoći će da se sadašnji stavovi promene.