Михајловић: Брзо и јефтино озакоњење бесправних објеката

БЕОГРАД – Закон о озакоњењу нелегално изгађених објеката, који би требало данас да буде усвојен у скупштини, предвиђа да се коначно заврши са нелегалном градњом, као и да се бесправни објекти озаконе брзо и јефтино, изјавила је данас потпредседница владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић.

Она је поручила да је тај закон једнак за све и да се потпуно разликује од претходних, зато што ће држава озаконити нелегалне објекте.

Србија већ 18 година покушава да реши проблем „дивље градње”, казала је Михајловић на РТС.

На питање да ли ће у држави у којој је сваки трећи објекат „дивљи”, шести покушај легализације успети, Михајловић је прецизирала да овог пута држава ради озакоњење објеката.

Она је рекла да власници који су поднели захтев за легализацију, а њих је око 700.000, сада треба да чекају обавештење да дођу да плате таксу и тако постају власници.

Међутим, како је додала, других 800.000 власника нелегалних објеката, према новом закону не треба било шта да раде већ да сачекају инспектора, који ће сагледати ситуацију и издати документ о рушењу.

На питање да опозиција замера што, како кажу, закон штити богате, Михајловићева одговара да закон никога не штити и да ће он обезбедити да власници добију папир о власништву и коначно да могу да располажу својим објектом.

„Ми смо желели да закон буде брз, јефтин, и да коначно завршимо са нелегалном градњом”, нагласила је Михајловићева.

Министарка је рекла да власници објеката у националним парковима прве зоне заштите, као и власници објеката на клизиштима, у оквиру водотокова неће добити дозволу и да ће ти објекти бити срушени.

„Виле, викендице на обалама река, сви који су градили у водотоковима, неће моћи да се озаконе. Закон нема ни име ни презине”, поручила је Михајловићева.

--------------------------------------------------------------------------------------------

Николићеве дилеме о уставности Закона о озакоњењу објеката

БЕОГРАД – Председник Србије Томислав Николић упутио је данас писмо министарки грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорани Михајловић и педседници парламента Маји Гојковић, у којем је изнео дилеме у вези са уставношћу и одређеним решењима Закона о озакоњењу објеката.

У писму које је објављено на сајту председника, Николић је навео да је, свестан да стотине хиљада грађана чекају озакоњење објеката, а да је, због кратког времена које је имао да процени уставност Закона и начин доношења, одлучио да процену и одлуку о уставности тог акта препусти Уставном суду, уколико се пред њим нађу захтеви за оцену уставности.

„Мислим да ће Уставни суд имати прилику да утврди да ли су овим законом извршене повреде неколико чланова Устава, зато што се чини да су Законом нарушена уставна начела владавине права и социјалне правде, људска права и повређена забрана дискриминације по било ком основу, а нарочито имовног стања, што би довело до неравноправности грађана”, сматра председник.

Он у писму наводи и да постоји могућност да је Законом повређена и уставна забрана повратног дејства закона и других општих аката, имајући у виду да Устав предвиђа ретроактивност само као изузетак.

Николић додаје и да су овим законом привилеговани учиниоци кривичних дела, јер је према раније важећем позитивном кривичном праву, бесправна градња била кривично дело.

„На основу овог закона, учиниоци кривичних дела сада су привилеговани у односу на остале грађане који су поштовали право и градили легално, са уредном документацијом и дозволама”, навео је Николић.

Он наводи и да је општи правни принцип, свуда у свету, да учинилац кривичног дела, чак и када је дело касније декриминализовано, не може да има корист од свог недопуштеног и кажњивог чињења или нечињења.

„На тај начин је извршена дискриминација грађана и то у корист учинилаца кривичних дела и несавесних лица”, упозорио је Николић.

Он је указао и да би, применом закона, локалне самоуправе изгубиле приходе од накнаде за уређење грађевинског земљишта, док би трошкови инфраструктуре и планске документације, које су раније поднели инвеститори који су поштовали правни поредак, пале само на њихов терет, што је још један пример уставноправне неравноправности.

Николић додаје и да су овлашћења локалних самоуправа да одређују цену накнаде за уређење грађевинског земљишта непосредно, грубо повређена.

Закон, према оцени председника, ставља у дискриминаторски положај правне субјекте и у вези са њиховим имовним стањем и не штити сиромашне грађане који граде објекте за решавање стамбеног питања и „једва састављају крај са крајем”, већ их оптерећују исто као да припадају имовински богатијем делу друштва.

Он подсећа да су и до сада власници породичних објеката до 100 или 200 квадрата имали извесне повластице приликом легализације, али разлика је сада што сви који су градили за тржиште и за продају по високим ценама, у туристичким центрима и у великим градовима, добијају прилику да по изузетно ниским ценама из нелегалних пређу у легалне токове и тако „уштеде”, односно, „зараде” енормне суме новца.

„Са друге стране, држава и локалне самоуправе ће остати без средстава која ни у ком случају нису незнатна”, додаје Николић у писму и додаје да се уместо јасног разграничења на комерцијалне и стамбене објекте, општине и инвеститори недвосмислено стављају у неравноправан положај.

Све то је, наводи Николић, изузетно је лоша порука за већину оних који су до сада све поштено плаћали и поштовали позитивне прописе.

„Порука и поука би применом овог закона могла да се тумачи само на један начин, као подстрек за непоштовање закона и других прописа и као подстицај несавесном понашању”, указао је Николић.

Он је у писму навео да ће применом тих закона појединци и предузећа која поштују прописе трпети штету, док ће они који их не поштују имати од тога профит, те да то ниједан правни поредак у цивилизованом свету себи не сме да допусти.

Николић је навео да се током скупштинске расправе истицало као питање да ли ће бити срушене викенд куће његових синова, које су биле у поступку легализације по до сада важећим законима, те да је представник предлагача, да би уверио представнике опозиције и медија да Закон није писан да би се озаконили објекти његових синова, закон бранио тврдњом да ће они бити срушени.

Кад је реч о изменама и допунама Закона о државном премеру и катастру, председник је указао да новим решењима није обезбеђена права и потпуна двостепеност, јер и у првом и у другом степену фактички одлучује Завод, односно посебна тела која је сам Завод оформио.

На крају писма, председник Србије казао је да је са својим ставовима упознао и народне посланике који су гласањем прихватили законе.

--------------------------------------------------------------------------------------------

Министарство: Озакоњење објеката у јавном интересу

БЕОГРАД – Након писма које је председник Србије Томислав Николић упутио потпредседници владе и министарки грађевинарства саобраћаја и инфраструктуре Зорани Михајловић, као и председници Скупштине Србије Маји Гојковић износећи дилеме везано за Закон о озакоњењу објеката, ресорно министарство је објавило да је тај пропис донет и спроводи се у јавном интересу.

„Никада до сада стварни број бесправно изграђених објеката није утврђен, а једно од решења у Нацрту закона управо покушава да реши тај проблем. Нацртом је предвиђено да грађевинска инспекција попише све бесправно саграђене објекте на својој територији, што предлагач сматра изузетно важним у смислу системског решавања овог питања”, објавило је министрарство.

Истовремено, како истичу, питање утврдивања броја незаконито саграђених објеката, има по значају, карактер јавног интереса за Србију.

„Циљ је да грађевинска инспекција, која раније није урадила свој основни посао на превенцији бесправне грађње и дозволила да објекти буду изграђени и усељени, заврши посао на начин да после законом утврђеног рока, а то је једини поуздан податак о статусу објекта, имамо тацан број бесправно саградених објеката у Србији”, пише на сајту министарства.

Статус ових објеката, како је наведено, разликује се по условима озакоњења од објеката за које је поднет захтев за легализацију, у складу са раније важхим законима. По евидентирању објеката за које није поднет захтев, грађевински инспектор је у обавези, а то је предвидено и Законом о планирању и изградњи, да донесе решење о рушењу тог објекта.

Донето решење о рушењу се доставља власнику незаконито изграђеног објекта и надлежном органу за озакоњење, који је у обавези да по службеној дужности покрене поступак озакоњења.

„Дакле, не препушта се више на вољу власницима незаконито изграђених објеката да ли ће поднети захтев, већ држава, третирајући ово питање као питање од јавног интереса, сама покреће и води поступак озакоњења”, пише на сајту.

Министарство подсећа да је сваки од раније донетих закона којима је било уређивано ово питање је померао временску границу до када се објекти могу легализовати, без обзира на што је бесправна градња у Србији од 2002. године кривично дело, санкционисано и запрећеном казном затвора.

Србија је, како пише, у неколико наврата покушавала да уреди ово питање и легализује бесправне објекте.

Први закон је донет 1997. године - Закон о посебним условима за издавање градевинске, односно употребне дозволе за одредене објекте, а потом, као део Закона о планирању и изградњи и 2003., 2006., 2009. и 2011. године, односно као посебан закон 2013. године - Закон о легализацији објеката.

„Сваки од наведених закона је омогућавао да се бесправни објекти врате у легалне токове, али су ефекти ових закона били скромни”, пише на сајту министарства.

Ресорно министарство подсећа да је, према последњем извештају, у Србији поднето око 771.000 захтева за легализацију, док према подацима Републичког геодетског завода, број објеката за који није могло бити утврђено да имају грађевинску и употребну дозволу, износи око 1,5 милиона.