Пре Москве „пробни шоу” у Београду

Велики обожавалац групе „Дип парпл” постала сам 1973, када је дошао нови певач и композитор Дејвид Ковердејл, а фан „Вајтснејка” сам од оснивања групе, 1978. Не знам број концерата двеју најдражих група на којима сам била, али још памтим сваки звук. И реченицу коју је Дејвид изговорио у Београду, на концерту 2011, гледајући с топлином и нежношћу публику која његов рад прати деценијама: „Заједно смо дуго на овом дивном путовању”.

И заиста, то је предивно путовање. Одрастање уз „Soldier of Fortune”, „Stormbringer”, „Full For Your Loving”, „Here I Go Again”… Оно што су за моју генерацију били нови хитови, за млађе су евергрин. Дивно је што смо још ту, на њиховим концертима, заједно са својом децом, а многи и са унуцима.

Са иконом рока упознала сам се лета 2006, кад је први пут с „Вајтснејком” дошао у Србију. За одабране новинаре и музичаре у малој сали хотела „Хајат” било је организовано дружење са Ковердејлом. Опуштен, шармантан и спонтан, створио је веселу атмосферу, било је то вече за памћење.

Одмах је поменуо свој први концерт у Београду, 16. марта 1975, са групом „Дип парпл”. Низала су се сећања. У Титовој Југославији гостовања великих светских звезда била су важни културни догађаји. Пратио их је велики публицитет. Једна од најславнијих група – „Парпл” била је на насловницама, објављивани су интервјуи са члановима бенда.

Било ми је 14 година, ишла сам у осми разред основне школе. У хали „Пионир” била је гужва. Волели смо и предгрупу „Смак”, али нисмо могли да дочекамо да „Дип парпл” изађе на бину. А њихов концерт је каснио. Врисак девојчица из првих редова када су се музичари појавили и онда два сата музике. Моје друштво из школе и ја са концерта смо се враћали толико одушевљени да смо и на улици наставили да певамо њихове песме. Али многе детаље са концерта сам заборавила. Била сам запањена чувши колико се Дејвид свега сећао, после скоро 40 година, и на хиљаде других концерата широм света.

„То је изгледало као у документарцу ’Битлманија’. Совјетски аташе за културу у Лондону питао нас је да ли би група ’Дип парпл’ хтела да дође у Москву, да тамо представимо музику звезда са Запада. Помислили смо: ’Ви мора да сте луди’, али рекли смо: ’Да. Урадићемо то’. Јер, у то време, нас су сматрали субверзивним, зато што смо у младима распаљивали страсти. Пошто смо прихватили позив, мислим да су били мало забринути. Пре одласка у Москву, ми смо кренули, да тако кажем, на неку врсту ’пробног шоуа’ у Југославију. У Београду је било фантастично али и веома опасно за публику. Свуда је било обезбеђење, милиција. Било је застрашујуће гледати како је јако било то обезбеђење. Тада је у Југославији било другачије време, али ми смо били забринути због публике. Обезбеђење је било баријера, а публика веома узбуђена, нагињала се преко ограде да би била што ближе бини. Једна девојка хтела је да дође до нас, и донела је ’врло интелигентну’ одлуку да се попне преко ограде. Могла је да поломи сва ребра. Војник је ту девојку, којој је било око 16 година, ударио у лице. Кренуо сам да га ухватим, али Ричи је стигао до њега први и са бине га шутнуо у кацигу. Онда се војник окренуо и уперио пиштољ у нас. На срећу, није био наш дан да умремо. Али, осећао сам се врло лоше због те младе девојке.”

Као певач и композитор, Ковердејл је у групи „Дип парпл” снимио три студијска албума. Своје песме са тих албума певао је и на концертима „Вајтснејка”. Зато је албум „The Purple”, објављен ове године, на којем је са групом „Вајтснејк” поново снимио своје хитове из времена „Дип парпла”, изазвао одушевљење обожавалаца обе групе.

* Новинар