Pre Moskve „probni šou” u Beogradu

Veliki obožavalac grupe „Dip parpl” postala sam 1973, kada je došao novi pevač i kompozitor Dejvid Koverdejl, a fan „Vajtsnejka” sam od osnivanja grupe, 1978. Ne znam broj koncerata dveju najdražih grupa na kojima sam bila, ali još pamtim svaki zvuk. I rečenicu koju je Dejvid izgovorio u Beogradu, na koncertu 2011, gledajući s toplinom i nežnošću publiku koja njegov rad prati decenijama: „Zajedno smo dugo na ovom divnom putovanju”.

I zaista, to je predivno putovanje. Odrastanje uz „Soldier of Fortune”, „Stormbringer”, „Full For Your Loving”, „Here I Go Again”… Ono što su za moju generaciju bili novi hitovi, za mlađe su evergrin. Divno je što smo još tu, na njihovim koncertima, zajedno sa svojom decom, a mnogi i sa unucima.

Sa ikonom roka upoznala sam se leta 2006, kad je prvi put s „Vajtsnejkom” došao u Srbiju. Za odabrane novinare i muzičare u maloj sali hotela „Hajat” bilo je organizovano druženje sa Koverdejlom. Opušten, šarmantan i spontan, stvorio je veselu atmosferu, bilo je to veče za pamćenje.

Odmah je pomenuo svoj prvi koncert u Beogradu, 16. marta 1975, sa grupom „Dip parpl”. Nizala su se sećanja. U Titovoj Jugoslaviji gostovanja velikih svetskih zvezda bila su važni kulturni događaji. Pratio ih je veliki publicitet. Jedna od najslavnijih grupa – „Parpl” bila je na naslovnicama, objavljivani su intervjui sa članovima benda.

Bilo mi je 14 godina, išla sam u osmi razred osnovne škole. U hali „Pionir” bila je gužva. Voleli smo i predgrupu „Smak”, ali nismo mogli da dočekamo da „Dip parpl” izađe na binu. A njihov koncert je kasnio. Vrisak devojčica iz prvih redova kada su se muzičari pojavili i onda dva sata muzike. Moje društvo iz škole i ja sa koncerta smo se vraćali toliko oduševljeni da smo i na ulici nastavili da pevamo njihove pesme. Ali mnoge detalje sa koncerta sam zaboravila. Bila sam zapanjena čuvši koliko se Dejvid svega sećao, posle skoro 40 godina, i na hiljade drugih koncerata širom sveta.

„To je izgledalo kao u dokumentarcu ’Bitlmanija’. Sovjetski ataše za kulturu u Londonu pitao nas je da li bi grupa ’Dip parpl’ htela da dođe u Moskvu, da tamo predstavimo muziku zvezda sa Zapada. Pomislili smo: ’Vi mora da ste ludi’, ali rekli smo: ’Da. Uradićemo to’. Jer, u to vreme, nas su smatrali subverzivnim, zato što smo u mladima raspaljivali strasti. Pošto smo prihvatili poziv, mislim da su bili malo zabrinuti. Pre odlaska u Moskvu, mi smo krenuli, da tako kažem, na neku vrstu ’probnog šoua’ u Jugoslaviju. U Beogradu je bilo fantastično ali i veoma opasno za publiku. Svuda je bilo obezbeđenje, milicija. Bilo je zastrašujuće gledati kako je jako bilo to obezbeđenje. Tada je u Jugoslaviji bilo drugačije vreme, ali mi smo bili zabrinuti zbog publike. Obezbeđenje je bilo barijera, a publika veoma uzbuđena, naginjala se preko ograde da bi bila što bliže bini. Jedna devojka htela je da dođe do nas, i donela je ’vrlo inteligentnu’ odluku da se popne preko ograde. Mogla je da polomi sva rebra. Vojnik je tu devojku, kojoj je bilo oko 16 godina, udario u lice. Krenuo sam da ga uhvatim, ali Riči je stigao do njega prvi i sa bine ga šutnuo u kacigu. Onda se vojnik okrenuo i uperio pištolj u nas. Na sreću, nije bio naš dan da umremo. Ali, osećao sam se vrlo loše zbog te mlade devojke.”

Kao pevač i kompozitor, Koverdejl je u grupi „Dip parpl” snimio tri studijska albuma. Svoje pesme sa tih albuma pevao je i na koncertima „Vajtsnejka”. Zato je album „The Purple”, objavljen ove godine, na kojem je sa grupom „Vajtsnejk” ponovo snimio svoje hitove iz vremena „Dip parpla”, izazvao oduševljenje obožavalaca obe grupe.

* Novinar