Ромео и Јулија на дански начин

Од нашег специјалног извештача

Копенхаген – Својеврсни културни шок доживели смо недавно у земљи бајки, у Краљевском данском позоришту у Копенхагену гледајући ново, оригинално, модерно читање Шекспирове трагедије „Ромео и Јулија” у потпису тамошње редитељске звезде Елисе Крагеруп којој је ово уједно и редитељски деби на великој сцени у овом престижном театру. И поред тога што нам је баријера био дански језик, могли смо без проблема да пратимо познату Шекспирову причу захваљујући универзалности језика уметности. Да уживамо у изванредној глуми, дивној музици и поетичности Шекспирове приче. И спонтано помислимо како би било дивно да једну овакву представу која помера границе видимо на Битефу, односно на гостовању у Београду.

У овој модерној поставци „Ромеа и Јулије” после 140 година у овом театру све се спојило у једну целину: глума, сценографија, костим, музика, сценски покрет, минимализам... Ништа у овој представи која пропитује вредности љубави и грешност мржње није сувишно и без мере. Једноставна сцена модерно дизајнирана са беспрекорним светлосним ефектима употпуњена са два клавира са стране и обиљем црвених ружа у великој мери допринели су да вечна љубавна прича Ромеа и Јулије родом из Вероне буде испричана бројној данској публици на оригиналан начин. Све под окриљем краљице која са висине гледа љубавне јаде Ромеа и Јулије, и контролише овоземаљски свет... Без реквизита и сувишних сценских елемената једанаест чланова глумачке екипе све време су на сцени, дубоко уроњени, трансформисани у Шекспирове јунаке причају своје приче у представи која траје готово три сата са паузом. Дански глумци су максимално посвећени свом послу и своју плату, стичемо утисак, поштено зарађују. Окупани знојем својој публици дају се до последњег даха. Инсистирају на тексту, емоцији, али и изузетној физичкој спремности. А публика све то богато награђује аплаузом.

„Непријатељ мој то је твоје име. Шта садржи име? Ружа би давала слатки мирис, па ма како га звали”, на беспрекорном данском језику Јулију тумачи наша Даница Ћурчић, апсолутна звезда данског позоришног и филмског миљеа, која поред глуме на сцени уживо свира дела Рахмањинова и Шопена. Њеног сценског партнера, односно Ромеа, гле чуда, тумачи Вијетнамац Томас Хван. Овај сценски спој танане Српкиње и неодољивог Јапанца уверава нас да љубав не познаје границе и вере.

Чедна Даница Ћурчић плени својом лепотом како на сцени, тако и ван ње. Даницу препознају људи на улицама Копенхагена, поздрављају је, воле. И због ње хрле и у тамошње позориште. Она је апсолутни уметнички „бренд” Данске. Са друге стране медаље упознајемо једну другачију Даницу Ћурчић. И поред тога што је током досадашње каријере постигла максимум, како у позоришту тако и на филму, Даница је сасвим нормална девојка која не пати од гламура и помпе. Једноставно обучена, без шмикне са осмехом и непосредношћу осваја својом харизмом, лепотом и скромношћу. А да је и те како популарна уверила нас је непрестано звоњење њеног телефона. Зову је инострани редитељи, како из Данске где живи и ради, тако и из Шведске, Немачке и других земаља. Ипак, Даница се посебно радује, каже, када долази у Србију, земљу својих предака и посебно планира свој боравак у Београду током фебруара 2016. године.   

А да Данци воле позориште и Даницу Ћурчић уверили смо се баш 17. новембра када је готово у истом временском термину изведена представа „Ромео и Јулија”, али и играна важна фудбалска утакмица баража за ЕУРО 2016. између репрезентација Данске и суседне Шведске.   

Велика сала Краљевског данског театра која броји око 600 места, у овом случају попуњена је до последњег места. Публика у гроздовима прати љубавне трептаје Ромеа и Јулије, односно свађу две веронске породице Монтеки и Капулети. Цена карте за представу „Ромео и Јулија” у овој театарској кући износи 60 евра. И то није све. У фоајеу куће непосредно испред улаза у салу незаобилазно морате проћи кроз ресторан са беспрекорно постављеним столовима уз чаше за вино што је својеврсни увод у позоришни целовечерњи догађај. Ту су и драматурзи који уводе публику у представу, али и најбољи дански кувари који ће за тили час удовољити позоришним сладокусцима у разноразним гастрономским захтевима. У паузи између два чина Данци, примећујемо, обавезно пију шампањац и најбоље врсте италијанској и француског вина. Све то изискује додатни трошак. За наше скромне материјалне могућности овакав један позоришни ужитак кошта цело богатство. Но, ипак, вреди. Још увек смо под утиском.