Romeo i Julija na danski način

Od našeg specijalnog izveštača

Kopenhagen – Svojevrsni kulturni šok doživeli smo nedavno u zemlji bajki, u Kraljevskom danskom pozorištu u Kopenhagenu gledajući novo, originalno, moderno čitanje Šekspirove tragedije „Romeo i Julija” u potpisu tamošnje rediteljske zvezde Elise Kragerup kojoj je ovo ujedno i rediteljski debi na velikoj sceni u ovom prestižnom teatru. I pored toga što nam je barijera bio danski jezik, mogli smo bez problema da pratimo poznatu Šekspirovu priču zahvaljujući univerzalnosti jezika umetnosti. Da uživamo u izvanrednoj glumi, divnoj muzici i poetičnosti Šekspirove priče. I spontano pomislimo kako bi bilo divno da jednu ovakvu predstavu koja pomera granice vidimo na Bitefu, odnosno na gostovanju u Beogradu.

U ovoj modernoj postavci „Romea i Julije” posle 140 godina u ovom teatru sve se spojilo u jednu celinu: gluma, scenografija, kostim, muzika, scenski pokret, minimalizam... Ništa u ovoj predstavi koja propituje vrednosti ljubavi i grešnost mržnje nije suvišno i bez mere. Jednostavna scena moderno dizajnirana sa besprekornim svetlosnim efektima upotpunjena sa dva klavira sa strane i obiljem crvenih ruža u velikoj meri doprineli su da večna ljubavna priča Romea i Julije rodom iz Verone bude ispričana brojnoj danskoj publici na originalan način. Sve pod okriljem kraljice koja sa visine gleda ljubavne jade Romea i Julije, i kontroliše ovozemaljski svet... Bez rekvizita i suvišnih scenskih elemenata jedanaest članova glumačke ekipe sve vreme su na sceni, duboko uronjeni, transformisani u Šekspirove junake pričaju svoje priče u predstavi koja traje gotovo tri sata sa pauzom. Danski glumci su maksimalno posvećeni svom poslu i svoju platu, stičemo utisak, pošteno zarađuju. Okupani znojem svojoj publici daju se do poslednjeg daha. Insistiraju na tekstu, emociji, ali i izuzetnoj fizičkoj spremnosti. A publika sve to bogato nagrađuje aplauzom.

„Neprijatelj moj to je tvoje ime. Šta sadrži ime? Ruža bi davala slatki miris, pa ma kako ga zvali”, na besprekornom danskom jeziku Juliju tumači naša Danica Ćurčić, apsolutna zvezda danskog pozorišnog i filmskog miljea, koja pored glume na sceni uživo svira dela Rahmanjinova i Šopena. Njenog scenskog partnera, odnosno Romea, gle čuda, tumači Vijetnamac Tomas Hvan. Ovaj scenski spoj tanane Srpkinje i neodoljivog Japanca uverava nas da ljubav ne poznaje granice i vere.

Čedna Danica Ćurčić pleni svojom lepotom kako na sceni, tako i van nje. Danicu prepoznaju ljudi na ulicama Kopenhagena, pozdravljaju je, vole. I zbog nje hrle i u tamošnje pozorište. Ona je apsolutni umetnički „brend” Danske. Sa druge strane medalje upoznajemo jednu drugačiju Danicu Ćurčić. I pored toga što je tokom dosadašnje karijere postigla maksimum, kako u pozorištu tako i na filmu, Danica je sasvim normalna devojka koja ne pati od glamura i pompe. Jednostavno obučena, bez šmikne sa osmehom i neposrednošću osvaja svojom harizmom, lepotom i skromnošću. A da je i te kako popularna uverila nas je neprestano zvonjenje njenog telefona. Zovu je inostrani reditelji, kako iz Danske gde živi i radi, tako i iz Švedske, Nemačke i drugih zemalja. Ipak, Danica se posebno raduje, kaže, kada dolazi u Srbiju, zemlju svojih predaka i posebno planira svoj boravak u Beogradu tokom februara 2016. godine.   

A da Danci vole pozorište i Danicu Ćurčić uverili smo se baš 17. novembra kada je gotovo u istom vremenskom terminu izvedena predstava „Romeo i Julija”, ali i igrana važna fudbalska utakmica baraža za EURO 2016. između reprezentacija Danske i susedne Švedske.   

Velika sala Kraljevskog danskog teatra koja broji oko 600 mesta, u ovom slučaju popunjena je do poslednjeg mesta. Publika u grozdovima prati ljubavne treptaje Romea i Julije, odnosno svađu dve veronske porodice Monteki i Kapuleti. Cena karte za predstavu „Romeo i Julija” u ovoj teatarskoj kući iznosi 60 evra. I to nije sve. U foajeu kuće neposredno ispred ulaza u salu nezaobilazno morate proći kroz restoran sa besprekorno postavljenim stolovima uz čaše za vino što je svojevrsni uvod u pozorišni celovečernji događaj. Tu su i dramaturzi koji uvode publiku u predstavu, ali i najbolji danski kuvari koji će za tili čas udovoljiti pozorišnim sladokuscima u raznoraznim gastronomskim zahtevima. U pauzi između dva čina Danci, primećujemo, obavezno piju šampanjac i najbolje vrste italijanskoj i francuskog vina. Sve to iziskuje dodatni trošak. Za naše skromne materijalne mogućnosti ovakav jedan pozorišni užitak košta celo bogatstvo. No, ipak, vredi. Još uvek smo pod utiskom.