Музејски ескпонати на маркама

Традиционално издање пригодних марака „Музејски експонати”, које се деценијама са успехом објављује, ове године садржи три марке, номиналних вредности 23, 35 и 70 динара. Мотиви су иконе Светог Димитрија, бакрорез из манастира Студенице и бакрорез Светих апостола Петра и Павла.

У тиражу од 25.000, издање је штампано техником вишебојне офсет штампе у Заводу за израду новчаница, а графички га је обрадила Анамари Бањац, креатор марака „Поште Србије”. Издање, које је у табачићима од по десет, прати и један пригодан коверат.

На марки номиналне 70 динара приказана је икона Светог Димитрија коју је насликао, између 1735. и 1740. године, монах, јерођакон, сликар и графичар Христофор Жефаровић, најсвестранији српски уметник прве половине 18. века, који се потписивао као „илириско-расијански обшчиј зограф”.

Свети Димитрије, патрон Солуна и Сремске Митровице, заштитник руске области Сибир, насликан је на пропетом ватреном коњу, како пробада бугарског цара Калојана, који пада на травнату подлогу. Икона је пронађена у звонику Цркве Света три јерарха у Новом Саду (Алмашка црква). Вредан је примерак позновизантијске-левантинске уметности, а данас се издваја као дело по којем је Галерија Матице српске постала препознатљива у јавности.

Марка номинале 35 динара приказује бакрорез манастира Студенице из 1740. године. Настао је у години у којој је Студеница навршавала 550 година постојања. О поручиоцу бакрореза, Николају Антонију Продановићу, осим имена уписаног испод приказа, нема других података као ни о аутору пештанском графичару Готфриду Дирсту. Оскудност података, међутим, не умањује значај графике, јер је Студеница први средњовековни споменик који се појавио као главни мотив у српској графичкој уметности.

И марка најмање номинале 23 динара приказује бојени бакрорез Светог Петра и Павла, настао 1815. године. Графичким листом бакрореза доминира правоугаоно поље са светитељима између којих је прочеље белоцркванског храма. Дело је непознатог аутора и урађено према цртежу Павела Ђурковића или Арсенија Јакшића. Православни житељи просперитетног градића на граници тадашње аустријске империје бакрорезом су желели да истакну уклопљеност у тадашње политичке и друштвене околности Хабзбуршке монархије, али и да заштите своје конфесионално и национално јединство.