ММФ: Европа у були билион евра

Четвртина свих ненаплативих кредита на свету (око 4 билиона долара) налази се у Европи, „сапињући њен ионако скромни економски опоравак”, упозорио је јуче Хосе Вињалс, директор Одељења за монетарна тржишта и тржишта капитала ММФ-а.

Наиме, Европа у банкарским књигама има данас преко билион евра ненаплативих кредита (НК), дупло више него у јеку глобалне финансијске кризе 2009. године. У тој застрашујућој суми, еврозона учествује са око 900 милијарди евра зајмова сумњиве наплате, што износи 9,2 одсто БДП-а монетарне уније ЕУ. Магловита судбина те финансијске „црне рупе” ЕУ и њене монетарне уније кочи привредни опоравак 28 чланица бриселске заједнице и угрожава реформске потезе Европске централне банке, између осталог и програм доштампавања новца тежак 1,1 билион евра, истичу експерти Међународног монетарног фонда.

Најновији подаци ММФ о висини ненаплативих дугова Европе односе се иначе на 2014. годину.

„Еврозона се мора суочити и изборити са својим ненаплативим дуговима у висини од око 900 милијарди евра. У ЕУ је много учињено на увећању базе капитала банака за случај непредвиђених шокова, али то није довољно. Европа мора да створи услове за за реструктуирање дугова”, упозорио је Вињалс у изјави за ТВ мрежу Си-Ен-Би-Си.

Власници ненаплативих дугова су најчешће или банкротирали или су у фази „неиспуњавања уговорених финансијских обавеза”.

Према Вињалсу, највећу суму кредита неизвесне наплате књиже банке југа еврозоне, укључујући Италију, Португалију, Шпанију и Грчку. Ипак јужњачки „рекордер” је Кипар: колико крајем 2014. године НК те острвске чланице ЕУ износили су 40 одсто укупних кредитних дугова, док су у Грчкој износили 35 одсто.

„Кипар је у групи држава – укључујући Италију, Грчку и Србију – где је ниво НК остао исти или се погоршао”, навео је ове јесени дневник „Сајпрус мејл” из Никозије.

Европска централна банка је провером финансијских књига 130 европских банака октобра 2014. утврдила да њихови ненаплативи кредити износе око 879,1 милијарду евра, што је у односу на ММФ-ов податак за 2014. ниже тек за око 20 милијарди евра.

Иначе, тек неколико европских држава (укључујући Естонију и Немачку) бележи пад НК у односу на укупну посткризну активу.

Укупни дугови ЕУ достижу преко 12,4 билиона евра, док је удео еврозоне у том финансијском терету око 9,4 билиона (92,9 одсто БДП-а). Највиши раст дугова бележе Грчка (168,8 одсто), Италија (135,1 одсто) и Португалија (129,6 одсто) , а најнижи Естонија (10,5), Луксембург (21,6 одсто) и Бугарска (29,6 одсто). Са стрмоглавом цена нафте и других сировина, време јефтиног задуживања је завршено, оценио је недавно Вињалс.

Ризик од банкрота приватног сектора земаља у развоју, посебно у Латинској Америци, где привреде пресудно зависе од извоза сировина, могло би се тек одразити на светским финансијским тржиштима.

Ове године банкрот је досад објавило 99 глобалних компанија (62 у САД, 19 у земљама у економском успону, 13 у Европи, остатак у привредно развијеним државама попут Јапана и Канаде), наводи „Фајненшел тајмс”. Од почетка миленијума, једино је 2009. године, у зениту највеће глобалне финансијске кризе од Другог светског рата, више мегафирми банкротирало (чак 222).

На трагу препорука ММФ-а, а пре ступања на снагу нових строгих правила ЕУ о спасавању банака (јануар 2016), Италија је у понедељак одлучила да реструктурира квартет банака са ненаплативим кредитима у висини од 300 милијарди евра (Банка Марке, Кариферара, Карикјети и Банка Етрурија), формирајући специјални државни фонд у који ће јаче банке (Интеза Санпаоло, Уникредит и УБИ) улити део потребног капитала. Дугови овог квартета биће издвојени у посебну банку, најавила је влада Матеа Ренција.

Губитке током реструктуирања овог квартета поднеће, према досад важећим правилима, деоничари и непривилеговани кредитори. Они други, кредитори тих банака, тзв. сениор-деоничари и неосигурани власници рачуна, попут обичних Италијана и мале привреде, спасени су последица олаког издавања кредита на Апенинском полуострву из срећнијих времена.