MMF: Evropa u buli bilion evra

Četvrtina svih nenaplativih kredita na svetu (oko 4 biliona dolara) nalazi se u Evropi, „sapinjući njen ionako skromni ekonomski oporavak”, upozorio je juče Hose Vinjals, direktor Odeljenja za monetarna tržišta i tržišta kapitala MMF-a.

Naime, Evropa u bankarskim knjigama ima danas preko bilion evra nenaplativih kredita (NK), duplo više nego u jeku globalne finansijske krize 2009. godine. U toj zastrašujućoj sumi, evrozona učestvuje sa oko 900 milijardi evra zajmova sumnjive naplate, što iznosi 9,2 odsto BDP-a monetarne unije EU. Maglovita sudbina te finansijske „crne rupe” EU i njene monetarne unije koči privredni oporavak 28 članica briselske zajednice i ugrožava reformske poteze Evropske centralne banke, između ostalog i program doštampavanja novca težak 1,1 bilion evra, ističu eksperti Međunarodnog monetarnog fonda.

Najnoviji podaci MMF o visini nenaplativih dugova Evrope odnose se inače na 2014. godinu.

„Evrozona se mora suočiti i izboriti sa svojim nenaplativim dugovima u visini od oko 900 milijardi evra. U EU je mnogo učinjeno na uvećanju baze kapitala banaka za slučaj nepredviđenih šokova, ali to nije dovoljno. Evropa mora da stvori uslove za za restruktuiranje dugova”, upozorio je Vinjals u izjavi za TV mrežu Si-En-Bi-Si.

Vlasnici nenaplativih dugova su najčešće ili bankrotirali ili su u fazi „neispunjavanja ugovorenih finansijskih obaveza”.

Prema Vinjalsu, najveću sumu kredita neizvesne naplate knjiže banke juga evrozone, uključujući Italiju, Portugaliju, Španiju i Grčku. Ipak južnjački „rekorder” je Kipar: koliko krajem 2014. godine NK te ostrvske članice EU iznosili su 40 odsto ukupnih kreditnih dugova, dok su u Grčkoj iznosili 35 odsto.

„Kipar je u grupi država – uključujući Italiju, Grčku i Srbiju – gde je nivo NK ostao isti ili se pogoršao”, naveo je ove jeseni dnevnik „Sajprus mejl” iz Nikozije.

Evropska centralna banka je proverom finansijskih knjiga 130 evropskih banaka oktobra 2014. utvrdila da njihovi nenaplativi krediti iznose oko 879,1 milijardu evra, što je u odnosu na MMF-ov podatak za 2014. niže tek za oko 20 milijardi evra.

Inače, tek nekoliko evropskih država (uključujući Estoniju i Nemačku) beleži pad NK u odnosu na ukupnu postkriznu aktivu.

Ukupni dugovi EU dostižu preko 12,4 biliona evra, dok je udeo evrozone u tom finansijskom teretu oko 9,4 biliona (92,9 odsto BDP-a). Najviši rast dugova beleže Grčka (168,8 odsto), Italija (135,1 odsto) i Portugalija (129,6 odsto) , a najniži Estonija (10,5), Luksemburg (21,6 odsto) i Bugarska (29,6 odsto). Sa strmoglavom cena nafte i drugih sirovina, vreme jeftinog zaduživanja je završeno, ocenio je nedavno Vinjals.

Rizik od bankrota privatnog sektora zemalja u razvoju, posebno u Latinskoj Americi, gde privrede presudno zavise od izvoza sirovina, moglo bi se tek odraziti na svetskim finansijskim tržištima.

Ove godine bankrot je dosad objavilo 99 globalnih kompanija (62 u SAD, 19 u zemljama u ekonomskom usponu, 13 u Evropi, ostatak u privredno razvijenim državama poput Japana i Kanade), navodi „Fajnenšel tajms”. Od početka milenijuma, jedino je 2009. godine, u zenitu najveće globalne finansijske krize od Drugog svetskog rata, više megafirmi bankrotiralo (čak 222).

Na tragu preporuka MMF-a, a pre stupanja na snagu novih strogih pravila EU o spasavanju banaka (januar 2016), Italija je u ponedeljak odlučila da restrukturira kvartet banaka sa nenaplativim kreditima u visini od 300 milijardi evra (Banka Marke, Kariferara, Karikjeti i Banka Etrurija), formirajući specijalni državni fond u koji će jače banke (Inteza Sanpaolo, Unikredit i UBI) uliti deo potrebnog kapitala. Dugovi ovog kvarteta biće izdvojeni u posebnu banku, najavila je vlada Matea Rencija.

Gubitke tokom restruktuiranja ovog kvarteta podneće, prema dosad važećim pravilima, deoničari i neprivilegovani kreditori. Oni drugi, kreditori tih banaka, tzv. senior-deoničari i neosigurani vlasnici računa, poput običnih Italijana i male privrede, spaseni su posledica olakog izdavanja kredita na Apeninskom poluostrvu iz srećnijih vremena.