Четвртак, 16.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зашто су Турци пуцали на Русе

Зашто су Турци пуцали на Русе
Обарање руског авиона на граници Сирије и Турске (Фото Ројтерс)

Турска војска опасно је заоштрила ситуацију око рата у Сирији. Наиме, турско ратно ваздухопловство оборило је руски бомбардер „су-24”, а политички врх Турске није консултован у вези с том акцијом. Премијер Ахмет Давутоглу је изјавио да га је о обарању руског авиона обавестио начелник генералштаба турске војске. Анкара је још раније упозоравала да ће на сваку повреду свог ваздушног простора убудуће одговарати рушењем летелица.

Два турска ловца Ф-16 била су у ваздушној патроли близу границе, док је руски бомбардер „су-24” био у акцији уз саму сиријско-турску границу. Да ли је у неком тренутку „закачио” турски ваздушни простор или није, тек турски ловац Ф-16 лансирао је ракете „ваздух-ваздух” и погодио „су-24”. Москва тврди да је „су-24” био у сиријском ваздушном простору када је погођен, а Анкара каже да је авион погођен у моменту када се налазио у турском ваздушном простору. Но, авион је пао на сиријску територију и Анкари ће сада бити тешко да инсистира да је „су-24” ушао у њен ваздушни простор. У оваквим ситуацијама секунде су пресудне: док пилоти Ф-16 идентификују непознату летелицу, док о томе размене податке са својом командом, док добију наређење шта да ураде и док лансирају ракете, авион који је био у одређеном простору може већ да изађе из њега. Надлежна команда турске авијације очито се држала ранијег упутства турског политичког врха у случају кршења турског ваздушног простора. И поступила по аутоматизму.

Технички, овај „случај” повлачи многа питања. Наиме, на овим страницама, када су почели руски ваздушни удари у Сирији, написао сам да ће први авион који ће у том рату настрадати бити управо „су-24”, било због техничког квара, било зато што ће бити оборен. И погодио сам. Тај тип авиона има променљиву геометрију крила и због тога је технички компликован апарат. Без обзира на касније модернизације, прилично је стар, ограничене је брзине и маневара, још када је натоварен бомбама и ракетама, прилично је лака мета, која тешко да може избећи испаљене пројектиле. Иначе, оборени „су-24” припадао је ескадрили бомбардера из базе Хмејмим, јужно од Латакије. Када сам недавно боравио у тој бази, нисам приметио да сви авиони „су-24” имају лансере мамаца за ИЦ пројектиле. Додуше, бомбардери „су-24” нису ни силазили на висину испод 5.000 метара, која је нека горња граница домета за ПВ ракете типа „алтиган”, „зипкин”, ФИМ-43 и „стингер”.

Анкара и Москва слажу се да је „су-24” оборен ракетама испаљеним са турских ловаца Ф-16. Истина, прве реакције Министарства одбране Русије говоре да је „су-24” погођен са земље. Ако је то тако, онда би могло бити речи о америчким ракетама „хоук” и „најк херкулес”, којима располаже турска ПВО. Но, председник Русије Владимир Путин је потврдио да је „су-24” оборен ракетама лансираним са турских ловаца Ф-16. Могле су бити употребљене ракете АИМ-120АБ „амрам”, АИМ-95 „сајдвиндер”, односно „шафир” или АИМ-7Е „спероу”, зависно од удаљености турских ловаца од руског бомбардера. С обзиром на то да није било визуелног контакта, највероватније је употребљена ракета АИМ-120АБ „амрам” са даљине од најмање 15 километара. Руски бомбардер је погођен у доњу полусферу трупа, дакле негде одмах близу мотора, што може да значи да је гађан пројектилом АИМ-95 „сајдвиндер” са ближег растојања. Летелица се запалила, али се није распала; она је такорећи у комаду пала на земљу. На телевизијским снимцима су видљива два падобрана, „су-24” има два члана посаде. На снимцима се чује и митраљеска ватра, што значи да су сиријски побуњеници гађали руске пилоте док су се спуштали падобранима. Вероватно је један пилот због тога и погинуо.

Зашто руски бомбардер „су-24” није имао ловачку заштиту својих авиона „су-30” или „су-27” на задатку у подручју где лете и турски ловачки авиони? Зашто посади руског бомбардера „су-24” није јављено да су турски ловци Ф-16 у близини и да заузимају позицију за лансирање пројектила „ваздух-ваздух”? Где је био руски систем раног радарског упозорења, извиђачки сателити, ловачке ваздушне патроле? Где је био руски „авакс” да све то прати? Руска средства електронског праћења и прислушкивања? Да ли се све то могло и предвидети? Да, могло је.

Зашто је Турска управо сада прибегла рушењу руског бомбардера „су-24”? Шта је уопште и требало Анкари да сада заоштрава ситуацију око Сирије изазивајући Русију? Зар није општи контекст прилика у том подручју борба против тероризма Исламске државе? И онда усред тога Турска обара руски авион?

Пре свега, Турска је дебело умешана у рат у Сирији. Анкара помаже сиријску опозицију и финансијски и оружјем, Турска жели промену режима у Дамаску. Турска држи отворену границу са Сиријом за преласке џихадиста који се боре на страни Исламске државе, преко Турске и луке Џејхан иде шверц нафте коју продаје Исламска држава, а купује и Турска по цени испод 30 долара по барелу нафте. У последњих 48 сати руска авијација је избомбардовала нафтна поља, терминале и цистерне Исламске државе, чиме је озбиљно угрожена трговина нафтом преко Турске. Осим тога, руски авиони су помогли напредовање снага Башара ел Асада према сиријско-турској граници, што Анкари не одговара, јер жели тампон-зону у том подручју да би се несметано обрачунавала са Курдима.

Шта ће сада урадити Русија? Шта ће урадити НАТО? Москва ће сада бирати време и место за одговор. А лепеза могућих одговора врло је широка, од војне акције до турских Курда. Путин је јасно рекао да је турска акција „нож у леђа Русији”. А Путин никада не прашта издају. Да сам на месту турских пилота који су оборили руски „су-24”, променио бих одмах идентитет, лични опис, место боравка и посао. Јер, ФСБ ће их кад тад пронаћи. На Леванту се све може за 1.000 еврића. Дакле, никаквог великог рата између Турске и Русије неће бити, јер Турска је мали играч за Русију. Ни НАТО неће заоштравати односе са Москвом због Турске. Видљиво је то и по реакцијама из Вашингтона и Лондона...      

 

Коментари95
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.