Зашто су Турци пуцали на Русе

Турска војска опасно је заоштрила ситуацију око рата у Сирији. Наиме, турско ратно ваздухопловство оборило је руски бомбардер „су-24”, а политички врх Турске није консултован у вези с том акцијом. Премијер Ахмет Давутоглу је изјавио да га је о обарању руског авиона обавестио начелник генералштаба турске војске. Анкара је још раније упозоравала да ће на сваку повреду свог ваздушног простора убудуће одговарати рушењем летелица.

Два турска ловца Ф-16 била су у ваздушној патроли близу границе, док је руски бомбардер „су-24” био у акцији уз саму сиријско-турску границу. Да ли је у неком тренутку „закачио” турски ваздушни простор или није, тек турски ловац Ф-16 лансирао је ракете „ваздух-ваздух” и погодио „су-24”. Москва тврди да је „су-24” био у сиријском ваздушном простору када је погођен, а Анкара каже да је авион погођен у моменту када се налазио у турском ваздушном простору. Но, авион је пао на сиријску територију и Анкари ће сада бити тешко да инсистира да је „су-24” ушао у њен ваздушни простор. У оваквим ситуацијама секунде су пресудне: док пилоти Ф-16 идентификују непознату летелицу, док о томе размене податке са својом командом, док добију наређење шта да ураде и док лансирају ракете, авион који је био у одређеном простору може већ да изађе из њега. Надлежна команда турске авијације очито се држала ранијег упутства турског политичког врха у случају кршења турског ваздушног простора. И поступила по аутоматизму.

Технички, овај „случај” повлачи многа питања. Наиме, на овим страницама, када су почели руски ваздушни удари у Сирији, написао сам да ће први авион који ће у том рату настрадати бити управо „су-24”, било због техничког квара, било зато што ће бити оборен. И погодио сам. Тај тип авиона има променљиву геометрију крила и због тога је технички компликован апарат. Без обзира на касније модернизације, прилично је стар, ограничене је брзине и маневара, још када је натоварен бомбама и ракетама, прилично је лака мета, која тешко да може избећи испаљене пројектиле. Иначе, оборени „су-24” припадао је ескадрили бомбардера из базе Хмејмим, јужно од Латакије. Када сам недавно боравио у тој бази, нисам приметио да сви авиони „су-24” имају лансере мамаца за ИЦ пројектиле. Додуше, бомбардери „су-24” нису ни силазили на висину испод 5.000 метара, која је нека горња граница домета за ПВ ракете типа „алтиган”, „зипкин”, ФИМ-43 и „стингер”.

Анкара и Москва слажу се да је „су-24” оборен ракетама испаљеним са турских ловаца Ф-16. Истина, прве реакције Министарства одбране Русије говоре да је „су-24” погођен са земље. Ако је то тако, онда би могло бити речи о америчким ракетама „хоук” и „најк херкулес”, којима располаже турска ПВО. Но, председник Русије Владимир Путин је потврдио да је „су-24” оборен ракетама лансираним са турских ловаца Ф-16. Могле су бити употребљене ракете АИМ-120АБ „амрам”, АИМ-95 „сајдвиндер”, односно „шафир” или АИМ-7Е „спероу”, зависно од удаљености турских ловаца од руског бомбардера. С обзиром на то да није било визуелног контакта, највероватније је употребљена ракета АИМ-120АБ „амрам” са даљине од најмање 15 километара. Руски бомбардер је погођен у доњу полусферу трупа, дакле негде одмах близу мотора, што може да значи да је гађан пројектилом АИМ-95 „сајдвиндер” са ближег растојања. Летелица се запалила, али се није распала; она је такорећи у комаду пала на земљу. На телевизијским снимцима су видљива два падобрана, „су-24” има два члана посаде. На снимцима се чује и митраљеска ватра, што значи да су сиријски побуњеници гађали руске пилоте док су се спуштали падобранима. Вероватно је један пилот због тога и погинуо.

Зашто руски бомбардер „су-24” није имао ловачку заштиту својих авиона „су-30” или „су-27” на задатку у подручју где лете и турски ловачки авиони? Зашто посади руског бомбардера „су-24” није јављено да су турски ловци Ф-16 у близини и да заузимају позицију за лансирање пројектила „ваздух-ваздух”? Где је био руски систем раног радарског упозорења, извиђачки сателити, ловачке ваздушне патроле? Где је био руски „авакс” да све то прати? Руска средства електронског праћења и прислушкивања? Да ли се све то могло и предвидети? Да, могло је.

Зашто је Турска управо сада прибегла рушењу руског бомбардера „су-24”? Шта је уопште и требало Анкари да сада заоштрава ситуацију око Сирије изазивајући Русију? Зар није општи контекст прилика у том подручју борба против тероризма Исламске државе? И онда усред тога Турска обара руски авион?

Пре свега, Турска је дебело умешана у рат у Сирији. Анкара помаже сиријску опозицију и финансијски и оружјем, Турска жели промену режима у Дамаску. Турска држи отворену границу са Сиријом за преласке џихадиста који се боре на страни Исламске државе, преко Турске и луке Џејхан иде шверц нафте коју продаје Исламска држава, а купује и Турска по цени испод 30 долара по барелу нафте. У последњих 48 сати руска авијација је избомбардовала нафтна поља, терминале и цистерне Исламске државе, чиме је озбиљно угрожена трговина нафтом преко Турске. Осим тога, руски авиони су помогли напредовање снага Башара ел Асада према сиријско-турској граници, што Анкари не одговара, јер жели тампон-зону у том подручју да би се несметано обрачунавала са Курдима.

Шта ће сада урадити Русија? Шта ће урадити НАТО? Москва ће сада бирати време и место за одговор. А лепеза могућих одговора врло је широка, од војне акције до турских Курда. Путин је јасно рекао да је турска акција „нож у леђа Русији”. А Путин никада не прашта издају. Да сам на месту турских пилота који су оборили руски „су-24”, променио бих одмах идентитет, лични опис, место боравка и посао. Јер, ФСБ ће их кад тад пронаћи. На Леванту се све може за 1.000 еврића. Дакле, никаквог великог рата између Турске и Русије неће бити, јер Турска је мали играч за Русију. Ни НАТО неће заоштравати односе са Москвом због Турске. Видљиво је то и по реакцијама из Вашингтона и Лондона...