Швајцарац још мучи дужнике

Они који су се скућили кредитом узетим у швајцарском франку неће ускоро мирније спавати у тако купљеним становима. Ни радна група Министарства финансија, која се бави овим проблемом на иницијативу премијера, још не саопштава да ли је на прагу решења које би задовољило кориснике ових кредита.

Штавише, из јавних иступања министра финансија Душана Вујовића јасно је да се држава неће мешати у односе клијената и банака, већ ће мање-више банкама препоручити да се грађанима, који су егзистенцијално угрожени увећаним ратама, некако олакша терет. Откако радна група заседа у јавности се нагађа да би један од могућих предлога могао да буде смањивање главнице егзистенцијално угроженим клијентима.

 Удружење „Ефектива”, које окупља дужнике у швајцарцу, незадовољно је оваквим назнакама и истрајава у свом захтеву да се кредити убудуће отплаћују као да су у моменту узимања били узети у евру. Банкари опет остају при свом ставу да су већ два пута излазили у сусрет дужницима омогућавајући им што конверзију дуга што пролонгирање обавеза што их је, према њиховим тврдњама, коштало 50 милиона евра. Многи такође упозоравају да би евентуалним излажењем у сусрет дужницима у франку у неравноправан однос били стављени сви они који су се за кров над главом задужили у еврима. Подсећања ради у време експанзије стамбених кредита од 2006. до 2008. године курс швајцарца је био знатно нижи, а камате на те зајмове такође много ниже него на оне у еврима.

Према подацима Удружења банака банке су одобриле 101.383 стамбена кредита од чега је 19.803 у швајцарцу. Око 7.000 клијената касни с отплатом. Банке су активирале 820 хипотека, а међу њима је највише оних у швајцарцу.

И Народна банка Србије (НБС) је у више наврата указивала на ризичност кредита индексираних у швајцарским францима. Подсећања ради, још у јуну 2011. године донета је одлука којом је НБС забранила кредитирање становништва у страној валути, осим у еврима. Додатно, применом Закона о заштити корисника финансијских услуга НБС је укинула банкама могућност да једнострано повећавају каматне стопе и обавезала их да их ускладе и врате на иницијално уговорену вредност.

У мају 2013. године НБС препоручила је банкама да се корисницима кредита индексираних у швајцарским францима у наредне три године омогући отплата нижих рата кредита и то тако да се разлика између сваке стварне и умањене рате одлаже на три године. На тако одложено потраживање не обрачунава се камата.

НБС је у фебруару ове године наложила банкама, које су једнострано повећале камату, без обзира на страну валуту у којој је кредит индексиран, да новац који су наплатиле по овом основу урачунају у превремену отплату кредита и да о томе кориснику доставе обавештење са измењеним планом отплате кредита. По том основу банке су вратиле дужницима око пет милијарди динара.

Дужничко бреме задужених у швајцарцу додатно је отежало крајем јануара ове године када је Централна банка Швајцарске укинула вештачко ограничавање курса што је довело да курс преко ноћи порасте за петину. Након тога НБС је препоручила банкама и клијентима четири решења, по два за конверзију дуга у евре и толико за смањење камате за останак у швајцарцу.

Корисници кредита су више пута оспоравали дозвољеност валутне клаузуле, међутим стручњаци кажу да Закон о облигационим односима, у члану 395, познаје могућност да новчана обавеза гласи на плаћање у страној валути. Додатно, валутна клаузула уведена је 2002. године Законом о девизном пословању с тим што се плаћање и наплаћивање врши у динарима.

Банке су због недостатка динарских извора финансирања, да би се заштитиле од девизног ризика, највећи број кредита одобриле са валутном клаузулом. У условима у којима банке највећи део извора (око 80 одсто депозита) за одобравање кредита имају у девизном знаку, укидањем валутне клаузуле на кредите нарушила би се усклађеност активе и пасиве банкарског сектора, упозоравају стручњаци. То би водило или нестабилности финансијског система или веома високим каматама на динарске пласмане, којима би банке биле принуђене да покривају девизни ризик.

Једини начин да се укине валутна клаузула на кредите била би могућа када би се укинула девизна штедња и сви улози претворили у динаре. Тиме би девизна штедња вероватно највећим делом била повучена из банкарског сектора, што би водило знатном паду извора за одобравање кредита, а последично и знатном паду кредитне активности. Девизно индексирани кредити нису се „појавили из ваздуха”, већ имају своје изворе у девизној штедњи или позајмљеним средствима банака из иностранства.