Прва књига о мигрантској кризи

„Архипелаг” је недавно објавио у својој новој едицији „Пресек”, посвећеној књигама о управо одиграним догађајима и о процесима који су у току, књигу Алеша Штегера „На крају написано”. То је прва књига у европској књижевности о актуелној мигрантској кризи, о новој великој сеоби народа. У издању „Архипелага” објављено је прво штампано издање ове књиге.

Познати словеначки песник, есејиста, прозни писац Алеш Штегер, рођен 1973. године у Птују, добитник је свих значајнијих награда за књижевност у Словенији, а његове песме, романи и есеји преведени су на више од двадесет језика. У издању „Архипелага” објављене су две књиге Алеша Штегера: књига есеја „Берлин” и путописни роман „Понекад је јануар усред лета”.

„На крају написано” књига је есеја и записа, прозних фрагмената и драматичних исповести о драми сиријских избеглица на путу од Блиског истока, преко Србије, до Европе. Упоредо са писањем текста, Алеш Штегер урадио је читаву серију фотографија људи, догађаја и прозора које чине саставни део овог његовог пројекта. Књига „На крају написано” настала је летос, у августу, у Београду, у неформалном избегличком кампу у парку поред Београдске аутобуске станице, где се писац сусрео са сиријским мигрантима, разговарао с њима, бележио њихове судбине и скупљао грађу за своје потресно сведочанство о мигрантима.

– Књига „На крају написано” посвећена је колико великој избегличкој кризи нашег времена, толико и европском одговору на њу. Сусрећући се током боравка у Београду са избеглицама из Сирије, Авганистана, Јемена, Ирака, али и Либије и Сомалије, Алеш Штегер је обликовао узбудљиво сведочанство о судбинама обичних људи који су, бежећи пред ратним насиљем, кренули на неизвесни пут избеглиштва. Отуда је ова књига, у исто време, књига исповести и сведочења, репортажа и путопис, есеј и трактат о капиталној политичкој неодговорности нашег времена – рекао је Гојко Божовић, главни уредник „Архипелага”, на прес-конференцији посвећеној књизи Алеша Штегера.

Алеш Штегер написао је књигу која подсећа и опомиње, књигу која је важна поготову данас док криза траје и непрестано добија нове и све више претеће облике. Ова књига се не бави ни политиком, ни безбедношћу. Та питања она препушта другима. Она тражи и покушава да да људски одговор на драматичне изазове нашег времена.

– У последњих неколико месеци били смо сведоци бројних прича, таласи избеглица су нарастали, званичне политичке елите на Балкану и у читавој Европи су потонуле у своје страхове, у своје предрасуде, у своје стереотипне представе о другом. Трагедија избеглица била је много пута искоришћена за међусобне политичке обрачуне, за популистичке покличе и моралисање. „На крају написано” покушава да пише о „унутрашњој” страни приче, о конкретном месту и времену. Када сам прочитао текст, написан у Београду, са одмаком од два месеца, учинило ми се да је он, пре свега, сведочанство о властитој немоћи и о немогућности да се јединка, тај лист на ветру, суочи с питањима која нас, истовремено, превазилазе и одређују – каже Алеш Штегер у поговору књиге „На крају написано”.