Prva knjiga o migrantskoj krizi

„Arhipelag” je nedavno objavio u svojoj novoj ediciji „Presek”, posvećenoj knjigama o upravo odigranim događajima i o procesima koji su u toku, knjigu Aleša Štegera „Na kraju napisano”. To je prva knjiga u evropskoj književnosti o aktuelnoj migrantskoj krizi, o novoj velikoj seobi naroda. U izdanju „Arhipelaga” objavljeno je prvo štampano izdanje ove knjige.

Poznati slovenački pesnik, esejista, prozni pisac Aleš Šteger, rođen 1973. godine u Ptuju, dobitnik je svih značajnijih nagrada za književnost u Sloveniji, a njegove pesme, romani i eseji prevedeni su na više od dvadeset jezika. U izdanju „Arhipelaga” objavljene su dve knjige Aleša Štegera: knjiga eseja „Berlin” i putopisni roman „Ponekad je januar usred leta”.

„Na kraju napisano” knjiga je eseja i zapisa, proznih fragmenata i dramatičnih ispovesti o drami sirijskih izbeglica na putu od Bliskog istoka, preko Srbije, do Evrope. Uporedo sa pisanjem teksta, Aleš Šteger uradio je čitavu seriju fotografija ljudi, događaja i prozora koje čine sastavni deo ovog njegovog projekta. Knjiga „Na kraju napisano” nastala je letos, u avgustu, u Beogradu, u neformalnom izbegličkom kampu u parku pored Beogradske autobuske stanice, gde se pisac susreo sa sirijskim migrantima, razgovarao s njima, beležio njihove sudbine i skupljao građu za svoje potresno svedočanstvo o migrantima.

– Knjiga „Na kraju napisano” posvećena je koliko velikoj izbegličkoj krizi našeg vremena, toliko i evropskom odgovoru na nju. Susrećući se tokom boravka u Beogradu sa izbeglicama iz Sirije, Avganistana, Jemena, Iraka, ali i Libije i Somalije, Aleš Šteger je oblikovao uzbudljivo svedočanstvo o sudbinama običnih ljudi koji su, bežeći pred ratnim nasiljem, krenuli na neizvesni put izbeglištva. Otuda je ova knjiga, u isto vreme, knjiga ispovesti i svedočenja, reportaža i putopis, esej i traktat o kapitalnoj političkoj neodgovornosti našeg vremena – rekao je Gojko Božović, glavni urednik „Arhipelaga”, na pres-konferenciji posvećenoj knjizi Aleša Štegera.

Aleš Šteger napisao je knjigu koja podseća i opominje, knjigu koja je važna pogotovu danas dok kriza traje i neprestano dobija nove i sve više preteće oblike. Ova knjiga se ne bavi ni politikom, ni bezbednošću. Ta pitanja ona prepušta drugima. Ona traži i pokušava da da ljudski odgovor na dramatične izazove našeg vremena.

– U poslednjih nekoliko meseci bili smo svedoci brojnih priča, talasi izbeglica su narastali, zvanične političke elite na Balkanu i u čitavoj Evropi su potonule u svoje strahove, u svoje predrasude, u svoje stereotipne predstave o drugom. Tragedija izbeglica bila je mnogo puta iskorišćena za međusobne političke obračune, za populističke pokliče i moralisanje. „Na kraju napisano” pokušava da piše o „unutrašnjoj” strani priče, o konkretnom mestu i vremenu. Kada sam pročitao tekst, napisan u Beogradu, sa odmakom od dva meseca, učinilo mi se da je on, pre svega, svedočanstvo o vlastitoj nemoći i o nemogućnosti da se jedinka, taj list na vetru, suoči s pitanjima koja nas, istovremeno, prevazilaze i određuju – kaže Aleš Šteger u pogovoru knjige „Na kraju napisano”.