Дуго чекање на Европу

Тек када отворимо преговарачко поглавље 23, а то неће бити пре следеће године, можемо стварно почети да меримо време преостало до учлањења у Европску унију. Од тог тренутка треба нам минимум осам година да затворимо сва поглавља, па можемо очекивати да приступимо ЕУ, у најбољем случају, 2024. године. То је матрица по којој Борис Тадић, лидер Социјалдемократске странке, рачуна време за остварења најважнијег циља државне политике Србије – улазак у ЕУ.

Он је у петак на конференцији за новинаре рекао да и даље „апсолутно нема ништа боље од тога”, то јест, учлањење у Унију је најоптималнији пут за Србију, али да треба да знамо да је рок померен за бар пола деценије. О померању рока он је говорио због тога што се представници власти и даље држе оптимистичне процене да бисмо тај важан посао могли да окончамо у периоду 2018–2020. година. Мада све мање убедљиво, чини се.

Једна од последњих тако изричитих изјава премијера Александра Вучића јесте из априла ове године. На пословном форуму у Братислави изразио је очекивање да би Србија могла да постане пуноправна чланица ЕУ до 2020. године, наводећи да је то приоритет владе на чијем је челу.

Међутим, на недавном регионалном самиту Брдо-Бриони у Загребу могле су се чути оцене, преносе посматрачи, да је врло могуће успоравање евроинтеграција због тога што ће ЕУ морати да се посвети борби против тероризма и мигрантској кризи. А Тадић је, говорећи о приликама у друштву и разлозима за ванредне парламентарне изборе, у поразе актуелне Владе Србије уврстио и то што је Србија суштински успорена у европским интеграцијама, те ће, у најбољем случају, ући у ЕУ те 2024. године.

Коментаришући ове песимистичне процене, министарка без портфеља задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић подсећа да је Србија отворила званичне преговоре у јануару 2014. и да је важан део преговора скрининг, који је успешно завршен у марту ове године.

– Србија не да није успорила европски пут, већ га квалитетом реформи чини реалним, а не постављамо себи обарање рекорда у брзини приступања и отварању поглавља, већ у реформама и консолидацији јавних финансија, којима се власт Бориса Тадића није бавила на одговоран начин. И то не радимо због ЕУ, као што су они годинама говорили, и то без резултата, већ због наших реалних потреба за ефикаснијом и бољом државом. А да ли ће то бити за пет, шест, седам или осам година, мање је важно – рекла је за „Политику” Јадранка Јоксимовић.

Она је додала:

– Слушала сам претходне деценије и много нереалније рокове о чланству, који су одавно прошли. То нас неће омести да будемо упорни на нашем европском путу.

Лицитирање датумима за улазак у ЕУ се наставља. Подсећања ради, некадашњи премијер Зоран Живковић 2003. је обећавао пуноправно чланство 2007, а Борис Тадић је у председничкој кампањи 2008. говорио да ћемо до краја његовог петогодишњег мандата, 2013, бити у ЕУ. Прилично разочаравајуће деловала је оцена некадашњег амбасадора САД у Србији Вилијама Монтгомерија, дата 2010. године, да Србија неће ући у ЕУ пре 2018.

Оптимизам се вратио на велика врата после потписивања Бриселског споразума 2013. и добијања датума за почетак преговора. Тадашњи премијер Ивица Дачић ускликнуо је: „Оно што је годинама и деценијама изгледало као сан за многе генерације, почело је да се остварује. Србија сада сигурно иде у Европу. Више то није бајка нити предизборни адут, већ наша реалност. Брзина напредовања ка ЕУ зависиће од наше даље посвећености. До сада је најбрже до чланства стигла Словачка, што је трајало пет или шест година. Уверен сам да можемо да их надмашимо”.

Онда су прошле године били европски избори, изабрана је нова Европска комисија на челу са Жан-Клод Јункером и он је на почетку мандата поручио да ниједна нова држава неће ући у ЕУ у наредних пет година. Мандат ове ЕК је од новембра 2014. до октобра 2019.

И тренутно, после свих невоља које су задесиле Европу и свет, нико не може са тачношћу да предвиди како ће тећи даљи процеси, оцењује Александра Јоксимовић, директорка Центра за спољну политику.

– Динамика у међународним односима очигледно је велика. Дешавају се велика померања у различитим правцима. Ко би рекао, до пре само нешто више од годину дана, да је могуће да поново дође до озбиљног захлађења односа између Русије и Запада, да би могло доћи до оваквог ширења тероризма, мигрантске кризе... – каже она.

Евидентно је само оно што је Јункер рекао – да у његовом мандату неће бити даљег процеса проширења. Али нико није прецизирао у којем тачно моменту после тога може доћи до њега. Стога она мисли да је прерано и веома тешко у таквим дугим временским роковима, а сада је и пет година дуг временски рок, дати било каква предвиђања.

– Јасно је да у том неком бирократском смислу процес напредује и даље. Видимо да Црна Гора константно отвара поглавља с амбицијом да у току следеће године отвори сва поглавља, а Србија очекује да до краја године отвори неко од поглавља. Генерално, дакле, тај процес се креће. А какве ће околности утицати за пет година на читав процес, или за неки дужи период, то је заиста тешко рећи – истиче Александра Јоксимовић, додајући да је за нас у овом тренутку ипак важнији сам процес него конкретно учлањење. За реформе у Србији то је много важније.