Сто милиона динара кошта неуручена судска пошта

„Има кера, нема звоно”. Ово је извештај курира који није успео да уручи позив прекршајног суда. Дошао је на капију и чуо лавеж пса. Није имао где да звони па је одустао, али је његов службени извештај у четири речи данас саставни део списа предмета.

Плаве и беле судске коверте путују поштом или у торбама судских достављача, а највећи део се врати уз обавештење: „Не живи на наведеној адреси” или „Нема никога код куће”. Успешно се уручи само око 25 одсто судске поште.

– На овај начин годишње се баци око сто милиона динара, колико укупно кошта сва неуручена судска пошта. То је око девет милиона евра. Тај новац био би довољан за бруто плате око 200 судских достављача – каже за „Политику” Александар Илић, портпарол Прекршајног апелационог суда.

Према подацима овог суда, на годишњем нивоу прекршајни судови у просеку потроше око 125.000.000 динара за доставу позива и других судских писмена.

– Успешност доставе је између 20 и 30 одсто на националном нивоу, што значи да се око 100.000.000 динара потроши без икаквог ефекта и то није кривица судова. Поређења ради, адаптација нове зграде Прекршајног суда у Београду коштала је 200.000.000 динара, што се сматра капиталном инвестицијом у правосудну инфраструктуру. Од новца који се баци на неуручену пошту, сваке две године би се могла сазидати од темеља до крова једна нова зграда суда, или би се могла у потпуности адаптирати три постојећа правосудна објекта – истиче Илић

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ