Sto miliona dinara košta neuručena sudska pošta

„Ima kera, nema zvono”. Ovo je izveštaj kurira koji nije uspeo da uruči poziv prekršajnog suda. Došao je na kapiju i čuo lavež psa. Nije imao gde da zvoni pa je odustao, ali je njegov službeni izveštaj u četiri reči danas sastavni deo spisa predmeta.

Plave i bele sudske koverte putuju poštom ili u torbama sudskih dostavljača, a najveći deo se vrati uz obaveštenje: „Ne živi na navedenoj adresi” ili „Nema nikoga kod kuće”. Uspešno se uruči samo oko 25 odsto sudske pošte.

– Na ovaj način godišnje se baci oko sto miliona dinara, koliko ukupno košta sva neuručena sudska pošta. To je oko devet miliona evra. Taj novac bio bi dovoljan za bruto plate oko 200 sudskih dostavljača – kaže za „Politiku” Aleksandar Ilić, portparol Prekršajnog apelacionog suda.

Prema podacima ovog suda, na godišnjem nivou prekršajni sudovi u proseku potroše oko 125.000.000 dinara za dostavu poziva i drugih sudskih pismena.

– Uspešnost dostave je između 20 i 30 odsto na nacionalnom nivou, što znači da se oko 100.000.000 dinara potroši bez ikakvog efekta i to nije krivica sudova. Poređenja radi, adaptacija nove zgrade Prekršajnog suda u Beogradu koštala je 200.000.000 dinara, što se smatra kapitalnom investicijom u pravosudnu infrastrukturu. Od novca koji se baci na neuručenu poštu, svake dve godine bi se mogla sazidati od temelja do krova jedna nova zgrada suda, ili bi se mogla u potpunosti adaptirati tri postojeća pravosudna objekta – ističe Ilić

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU