Да купимо полиграф...

Стиже ми ономад СМС. Пише неко, са мени непознатог броја и пита: „Хоће ли ’Политика’ да се укључи у причу о испитивању премијера на детектору лажи? Очекујем да изађеш на улицу и забележиш гнев грађана”.

Не одговарам. Не знам да ли је иронична шала или читалац то истински препоручује.

А можда би било добро да понешто и питам Краљевчане: да ли би ваљало да Краљево купи полиграф. Без обзира на то што ову машину суд не признаје као доказ и углавном служи у полицијској истрази као помоћно средство. Противници детектора лажи чак наводе и примере где су појединци у спору, имајући супротстављене исказе, прошли полиграф... Добро, има мишљења и да се машина не може преварити већ само онај ко испитује.

Али, на страну то. Полиграф је ушао у народ, служи за народну забаву а и у политичке и медијске сврхе. Већина сматра да је поуздан као некада заклетва пред судом. И нема оправдања за оне који не пристају на детектор лажи. Чим неко одбије, потежу ону народну: „Где има дима има и ватре”. Последњих дана, видимо, доприноси политичкој стабилности државе.

Краљево га нема ни у овдашњој Полицијској управи, сумњиве шаљу у Крагујевац и то овај град кошта. Уз све то град на Ибру је пример политички нестабилне локалне самоуправе. Последњих деценију, две ретко је који градоначелник „одрадио” пун мандат. Било је то често и због лажних тврдњи оних којима је циљ био нестабилност, смене и оставке. А, да је било полиграфа...

Зато смо и актуелну власт упитали да ли се бар у буџету за наредну годину планира набавка ове машине. Нико нема спреман одговор. Уздржани су нарочито ови из СНС-а.

Неки грађани одговарају: „Како да не, само нам то фали”. И, предлажу да би свака месна заједница требало да га има, а пожељно би било и понеки кућни савет. Један нам се баш пожали: „Комшије лажу да им не цуре славине а делимо трошкове за воду”. Други, опет, из села, горе у брдима студеничког краја, вели да би то њима ваљало, јер се много лаже и краде шума. Зна се, објашњава, и ко краде, али нема доказа без полиграфа и додаје „али би најпре шумаре морали ставити на полиграф”.

Један грађанин нас је упитао и да ли би полиграф могао да се набави приватно и да се нуде услуге тврдећи „да је лажи и преваре све више”.

После повратка са улице и прикупљених података о „народном гневу”, по предлогу читалаца с почетка текста, наш је утисак да би Краљево баш требало да купи полиграф. И, то не само један, јер људи кажу како сви лажу. Нико ни у себе није сигуран, а и давно је песник Мика Антић говорио: „Треба да постоји нека ординација са полиграфом, да човек може да оде и провери да ли лаже и самог себе”.