Све топлије између Обаме и Путина

Шта су један другом рекли Владимир Путин и Барак Обама, који су се јуче по подне срели на пола сата на приватном састанку иза затворених врата, на маргинама Конференције УН о климатским променама? Кремљ је штуро саопштио да су лидери Русије и САД разговарали о сиријској кризи, ситуацији у Украјини и недавном обарању руског бомбардера. Обама је изразио жаљење због инцидента који се десио  када су турске ваздухопловне снаге обориле руски авион „су-24”, наводи Москва. Турска је 24. новембра изнад турско-сиријске границе оборила руски војни авион, наводећи да је он повредио турски ваздушни простор, што је званична Москва негирала.

Лидери Русије и САД разговарали су и о Украјини и сложили се о неопходности потпуне примене споразума из Минска, али по саопштењу из Беле куће не може се закључити да ли су постигли заједнички став о судбини сиријског председника Башара ел Асада. Обама је Путину рекао да сматра да Асад мора да оде са власти у оквиру политичке транзиције, навео је званичник Беле куће. Агенција АП раније је пренела да је у питању био приватан састанак двојице лидера и да није планиран њихов званични сусрет током дводневне конференције.

Путин и Обама су се пре две недеље два пута састали на самиту Г-20 у Анталији, а један од њихових сусрета трајао је око 20 минута, подсетила је агенција Тас. Учестали сусрети двојице лидера могли би да значе да је дошло до отопљавања односа Москве и Вашингтона, и то баш на самиту у Паризу, где је у центру пажње борба против глобалног климатског отопљавања.

Много је сузавца бачено по Паризу како би се спречили демонстранти да се приближе светским лидерима и много је тона штетних гасова испуштено из авиона како би 150 председника и шефова држава, уз пратеће свите, дошло на конференцију УН о климатским променама  (ЦОП21). Али ако се на овом самиту постигне обавезујући универзални план да се планета сачува од даљег убрзаног загревања, онда се и за загађивање средине узроковано путовањима до Париза може с правом рећи да је у односу на резултате – само занемарљива колатерална штета.

Од последњег светског обавезујућег споразума о борби против глобалног загревања пре 18 година у Кјоту, промене на планети су биле драматичне, ледени покривач западног Антарктика и Гренланда изгубио је пет хиљада милијарди тона леда, глечери су у просеку постали за 12 метара нижи. Рекорди најтоплијих година рушени су 1998, 2005, 2010, 2014, а изгледа да ће и ова година по топлоти превазићи претходну.

Конференција је била заказана много пре него што је 13. новембра извршен напад терориста на Париз, па се тако није могло знати да ће Град светлости дочекивати највише госте из света под најоштријим мерама ванредног стања икада уведеним у Француској. Франсоа Оланд и генерални секретар Уједињених нација Бан Кимун јуче ујутру су званично дочекивали шефове држава и влада, а госте су заједно са овом двојицом поздрављале и министарка заштите животне средине Сеголен Роајал, невенчана бивша Оландова партнерка, са којом има четворо одрасле деце, и Кристина Фигерес, шефица Агенције за климатске промене УН.

Оланд је отворио скуп подвукавши да је то самит „о будућности планете и опстанку живота”. Истакао је да никада улози једног међународног састанка нису били толико високи. Борби против тероризма придао је исти значај као и борби против глобалног загревања, рекавши да су то два велика изазова наше епохе. Кад је реч о климатским променама, изразио је уверење да ће на крају конференције, која траје до 11. децембра, бити постигнут универзалан и обавезујући споразум у циљу смањења глобалног загревања. Најпогођеније су најсиромашније земље. САД, Канада и девет европских држава најавиле су јуче да ће обезбедити скоро 250 милиона долара за помоћ најугроженијим земљама ради прилагођавања последицама климатских промена.

Државе које ће обезбедити финансијску помоћ најугроженијим државама су Немачка, САД, Канада, Велика Британија, Данска, Финска, Француска, Ирска, Италија, Шведска и Швајцарска.

Сусрети на маргинама оваквог колосалног скупа обично изазивају много више пажње него оно што се дешава за главном говорницом и у централној дворани под светлостима рефлектора. Али о садржају разговора у четири ока може само да се нагађа.

Састанак руског председника са Тајипом Ердоганом у Паризу није био предвиђен, иако би то био догађај за прву страну новина будући да су изгледи за заједничку војну акцију против Исламске државе услед рушења руског авиона све мањи. Путин се касније поподне састао са кинеским лидером Си Ђинпингом, како је јавио Ројтерс позивајући се на изворе из Путинове делегације. Шта су председници Кине и Русије разговарали, о томе ни речи, до закључења овог издања.

Руски председник је на главној сцени говорио о удруживању напора да се постигне нови споразум о климатским променама који ће заменити протокол из Кјота 2020. године. Русија жели да нови споразум којим ће се ограничити раст температуре на два степена Целзијуса до краја 21. века буде свеобухватан, ефикасан и да сви буду равноправани.

За обавезујући договор који ће бити праћен редовним проверама, како би се обезбедио напредак у ублажавању ефеката глобалног загревања, заложила се између осталих и немачка канцеларка Ангела Меркел.

Стручњаци који прате темпо климатских промена са много мање оптимизма ишчекују резултате париске конференције од политичара. Чак и кад би се постигао споразум о смањењу емисије штетних гасова, други циљ, ограничавање отопљавања на два степена Целзијуса, готово је немогуће остварити. И ако се примене све планиране мере за заустављање отопљења, очекује се пораст температуре од 2,7 степени.

Време у Паризу је иначе јуче било „необично топло за ово доба године” – око тринаест степени Целзијуса, што је пријало и новинарима и делегатима и огромној армији полицајаца.