Дужи рок за отплату швајцарца

Протест дужника у швајцарцима окупљених у удружењу „Ефектива” прошлог викенда очигледно је натерао Министарство финансија да најзад саопшти препоруке које је радна група „спремила” дужницима и банкарима, а на које се чекало недељама. Сада су на потезу банке да их примене, јер ипак ради се само о препорукама. Другим речима, дужници су препуштени милости банака које ће да израчунају да ли им се исплати да дужницима дају неке од предложених погодности.

Препоруке Министарства финансија своде се на то да банке својим клијентима омогуће репрограм, што подразумева продужетак рока отплате. То су банке и до сада омогућавале на основу раније датих препорука Народне банке Србије. Новина је то што је министарство навело и критеријуме за одлагање плаћања дуга. Да је кредит узет за куповину првог стана, односно за трајно решавање стамбеног питања, као и да је од момента узимања кредита смањена тржишна вредност некретнине, чиме је клијент изгубио свој иницијални улог, као и укупну досадашњу отплату кредита. Трећи критеријум је да клијент не може да настави да плаћа своје обавезе услед ванредних околности као што су незапосленост дужа од шест месеци, трајна инвалидност услед несреће или болести, да се ради о самохраним мајкама и да остатак месечних прихода није довољан за плаћање других обавеза и нормалну егзистенцију појединца или породице.

– Наша препорука је да банке клијентима, који испуњавају критеријуме, предложе репрограм обавеза узимајући у обзир висину кредита, остатак дуга и преостали период отплате кредита, као и способност клијента да сервисира кредит – навело је Министарство финансија.

Једна од кључних ставки у поменутој препоруци је да ће Министарство омогућити повољан порески третман евентуалног отписа главнице и трошкова насталих репрограмом дугова за клијенте који испуњавају критеријуме. „Очекујемо да ће Национална корпорација за осигурање стамбених кредита и Народна банка у склопу својих надлежности предложити мере које би омогућиле банкама да изађу у сусрет клијентима у налажењу решења за ову врсту кредита.”

Министарство финансија се овим препорукама ни у чему није приближило ставовима удружења „Ефектива” који су тражили пребацивање кредита из франка у евре по курсу на дан узимања кредита. „Ефектива” је већ саопштила да није задовољна понуђеним моделом па тако дужницима не преостаје ништа друго него да се надају да ће и наш премијер, попут хрватског, у освит неких републичких избора, да им зајмове у швајцарцима претвори у евре или домаћу валуту. И да ће банке то да прихвате. Није хрватски модел једини на који се наши дужници позивају. Ту је и мађарски, чије је претварање зајмова из франка у домаћу форинту, због великог удела зајмова у швајцарцу, девизне резерве централне банке коштала чак девет милијарди евра.

Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији, каже да у препорукама Министарства финансија има доста нејасноћа и израза попут евентуалног отписа главнице што све указује да поменуте препоруке имају неформалан карактер.

– Министарство финансија говори о репрограму дуга чиме се уопште не смањује главница, већ се дужнику само продужава рок отплате. Таквих модела је и до сада било у понуди. Када се говори о отпису главнице не каже се за колико и по ком курсу и при том се каже да је то евентуална опција – каже Грубишић.

По Грубишићу треба правити разлику између оних који су се задужили за први стан и оних који нису испуњавали услове за кредит у еврима у погледу оптерећености плате или за државне субвенције и оних који су се презадужили, купили некретнине веће вредности, јер су рачунали на увећане приходе па су тако ризиковали што се у економији зове морални хазард. Банке ће се, каже он, водити својом логиком, а то је да репрограм њима одговара, јер задржавају исти ниво кредитних пласмана, а додатне погодности клијентима могу да дају само ако буду стимулисане у виду пореских ефеката.

Грубишић каже да предлог „Ефективе” да се кредити у швајцарцима пребаце у евре тако као да су се од тренутка узимања плаћали у еврима није реалан, јер прави разлику између клијената.

Банке јуче нису желеле да било шта кажу на ову тему правдајући се тиме да још ништа званично нису добиле од Министарства финансија.