Недеља, 07.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Црна Гора променила страну

Из владајуће Демократске партије социјалиста поручују да ће уласком у НАТО држава и грађани обезбедити себи сигурну будућност. – Честитке Хашима Тачија и Атифете Јахјаге
Црна Гора променила страну
Министар спољних послова Црне Горе Игор Лукшић и генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг (Фото Ројтерс)

Подгорица – Одлука министара иностраних послова чланица НАТО-а да се Црној Гори упути позив за чланство јесте историјски дан за нашу земљу. Најзначајнији после референдума 2006. године. Црна Гора улази у ексклузивни круг земаља које су синоним најбољих вредности савремене цивилизације – рекао је премијер Мило Ђукановић на коктелу организованом у подгоричкој Вили „Горица” поводом одлуке да Црна Гора добије позив за пуноправно чланство у НАТО-у. Црна Гора је званично добила позив за пуноправно чланство у НАТО-у. Ту одлуку су, на састанку у седишту НАТО-а у Бриселу, једногласно донели министри иностраних послова 28 земаља чланица овог војног савеза.

Ђукановић је захвалио државама чланицама и администрацији НАТО-а, представницима политичких партија, невладиног сектора, медија, бизнис и академске заједнице за драгоцену помоћ на путу Црне Горе у НАТО.

„У НАТО улази цело друштво, не само влада или било која партија. Зато је ово успех целе Црне Горе: сваког нашег грађанина, свих који желе модерну, демократску, просперитетну Црну Гору као део савремених европских и глобалних токова”, навео је Ђукановић.

Премијер је оценио да су позивом Црној Гори потврђени кредибилитет политике отворених врата и снага и визија НАТО-а.

Столтенберг: Ово није крај пута
„Министри иностраних послова земаља НАТО-а управо су донели историјску одлуку – да позову Црну Гору да почне приступне преговоре и постане 29. чланица нашег савеза”, казао је генерални секретар НАТО-а у Бриселу Јенс Столтенберг након одлуке да Црна Гора буде позвана у тај савез. „Ово је веома добар дан за Црну Гору, добар дан за западни Балкан и добар дан за целу алијансу.” Он је казао да су од 2009. године НАТО и Црна Гора блиско су сарађивали кроз Акциони план за чланство.„Ово није крај пута. Предстоји важан посао на адаптацији одбране, домаћим реформама и, посебно, на владавини права. Треба наставити напредак у показивању јавне подршке чланству Црне Горе у НАТО-у”, поручио је званичник НАТО-а. „Ово су питања која ћемо наставити да пратимо и када будемо почели преговоре о приступању и током процеса ратификације.”Столтенберг је додао да ће приступање Црне Горе НАТО-у „бити други важан корак у евроатлантским интеграцијама читавог региона западног Балкана” и да ће јасно показати да НАТО своја врата држи отвореним, „како би остварио визију целовите, слободне и мирне Европе ”.

„Први пут након шест година једна држава је позвана у чланство. Позив Црној Гори памтиће се и по преседану – одлука је први пут донета на министарском нивоу, између два самита”, додао је премијер. „Свесни смо да је пред нама још један део пута до пуноправног чланства у алијанси. Али сам сигуран да ћемо га прећи квалитетно и брзо, као што смо испуњавали и досадашње обавезе. Тиме ћемо подстаћи и све државе чланице да без застоја обаве процес ратификације чланства Црне Горе”, нагласио је Ђукановић.

Демократска партија социјалиста (ДПС) Црне Горе поручује да је позитивна одлука министара иностраних послова држава чланица НАТО-а историјски корак у јачању темеља црногорске државности и својеврсно признање читавом друштву за напредак који је учињен од 21. маја 2006.

„Црна Гора је себи и својим грађанима обезбедила сигурну будућност, безбедност и развој, те трајно партнерство са најразвијенијим државама света. Због тога је обавеза свих нас да с новим еланом и одговорно довршимо процес интеграције у НАТО и наставимо да стално достижемо више стандарде у свим областима живота, на првом месту због добробити црногорских грађана и државе Црне Горе”, саопштио је ДПС.

Директор невладине организације „Не у рат, не у НАТО” Гојко Раичевић за наше новине каже:

„Овај дан није никакав историјски дан за Црну Гору већ дан у коме је НАТО потврдио партнерски однос са режимом Мила Ђукановића. Позивница за чланство не значи ништа и то је само још један предизборни адут партија на власти. НАТО је потврдио свој однос са режимом Мила Ђукановића, који датира још од велеиздаје 1999. године, коју је Ђукановић починио као члан Врховног савета одбране СРЈ. Ђукановић има континуитет такве политике већ 16 година, тако да нам још једна његова издаја није некаква новост.”

Немачка амбасадорка у Црној Гори Гудрун Штајнакер је честитала Црној Гори позивницу у НАТО.

„Мислим да се Црна Гора доста трудила да би данас била успешна, а Немачка је заиста подржавала ту жељу Црне Горе”, рекла је Штајнакер. „Најважнији ће бити поштени избори, као кључни догађај у следећој години.”

Председник Скупштине Црне Горе Ранко Кривокапић каже да је позивница доказ да је „срећа лепа док се чека”, а и да су они који је најдуже чекају, попут њега, и најсрећнији.

У изјави за медије председник Социјалистичке народне партије Срђан Милић је, између осталог, поручио:

„Послати позив Црној Гори, чија се већина грађана противи пуноправном чланству у Северноатлантском пакту, представља директну агресију на мир, стабилност и безбедност грађана наше државе.”

Заменик премијера Косова Хашим Тачи честитао је Црној Гори позив за чланство у НАТО-у, јавио је портал Телевизије Црне Горе. Честитке је упутила и председница Косова Атифете Јахјага.

„То је развој који јача сигурност читавог Балкана, укључујући и Косово. Косово се сада граничи са две земље НАТО-а. И Косово ће врло брзо почети формални пут ка евроатлантским интеграцијама. Други пут или другу опцију немамо, осим Вашингтона и Брисела”, написао је Тачи на свом фејсбук-профилу.

------------------------------------------------------------------

Москва размишља о кажњавању Црне Горе

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, након што су се шефови дипломатија земаља чланица усагласили, у Бриселу је Игору Лукшићу, министру спољних послова, и Милици Пејановић Ђуришић, министарки одбране, званично саопштио да је Црна Гора позвана у НАТО. Уследио је громогласан аплауз. Црна Гора биће 29. чланица. НАТО је после шест година раширио руке. Црногорски државни врх овај догађај доживљава најважнијим питањем у историји земље, што би могао бити и када је реч о последицама које би спољнополитичким салтом могла осетити од Русије.

Иако као мантру црногорски званичници понављају да улазак не значи рушење мостова иза себе, мислећи на односе и љубав са „мајком” Русијом, не треба заборавити да је Подгорица, чим је НАТО „намигнуо” да ће их пригрлити, увела санкције Русији. Стезање НАТО обруча око Русије могло би да жуља и будућу, 29. чланицу алијансе, иако је, саопштава Дмитриј Песков, портпарол Кремља, још рано говорити о конкретним корацима.

Песков је подвукао и да експанзија војне инфраструктуре алијансе на исток не може а да не доведе до реципрочних акција Русије, што је Москва на највишим нивоима увек и наводила. Владимир Путин још неће износити своје становиште, али је Виктор Озеров, председник Комитета Савета Федерације за одбрану и безбедност, говорио да ће Русија обуставити реализацију заједничких програма са Црном Гором, укључујући и сферу војнотехничке сарадње.

Иако ступање у НАТО не одражава вољу црногорског народа (јучерашњи догађај изазива дубоке поделе јавности), на чему инсистирају Алексеј Пушков, шеф комитета Држане думе за међународне односе, и добар део политичке структуре Црне Горе, са Марком Милачићем на челу из „Покрета за неутралност Црне Горе”, приступница може да се одрази управо на грађане.

Пушков је тада оценио да, када би било референдума, власти не би успеле да сакупе неопходан број гласова.

Али шта сада позив може значити грађанима?

Оставимо по страни да државни врх очекује сигурније тржиште за страна улагања, али и историјску блискост два народа (братске Црне Горе и Русије). Промена у односима потенцијално се може односити на економски, пре свега, а потом политички и безбедносни план.

Раније је, говорећи о евентуалном приступању, којем смо сада сведоци, политиколог Олег Бондаренко, у тексту за „Московски комсомолец”, скренуо пажњу на увођење визног режима између Русије и Црне Горе.

Подсетимо, ниједна чланица НАТО-а нема безвизни режим са Русијом и све досадашње економске олакшице на овој линији могле би бити укинуте.

На примеру туризма Бондаренко сликовито повратак визног режима своди на утицај воље око два милиона Руса који су се у протеклим годинама приклонили туристичким одмаралиштима црногорског Јадрана, наводећи пример Хрватске која је, по приступању, до следеће сезоне остала без половине руских туриста. Јасно је да муњевитом брзином ове околности повлаче на сцену и тржиште некретнина, где главног играча чине Руси.

Амерички државни секретар Џон Кери у Бриселу је рекао да ширење алијансе није усмерено против Русије. И то што Јенса Столтенберга бурни аплауз није омео да нагласи да је северноатлантска алијанса одлучила да сазове састанак Савета НАТО–Русија, ради наставка сарадње са Москвом, указује да су њихове очи и очи Црногораца опет отворене ка Кремљу.

Љ. Вујић

------------------------------------------------------------------

Комерсант: Реакција руских политичара „неодговорна”

Московски „Комерсант” оцењује да је реакција многих руских политичара и „патриотски расположених” експерата на позив Црној Гори о приступу, „апсурдна и неодговорна”, наводећи да ниједна земља која је улазила у НАТО није била суочена са руским дискриминационим мерама.

„Ни Хрватска, Албанија, раније и Бугарска, Мађарска, Словенија”, пише лист.

Италијански медији посветили су видну пажњу јучерашњој одлуци алијансе, оцењујући да је ово „изазов Москви”, што посебно истиче „Коријере дела сера”. Лист сматра да постоји „опасност новог раздора између западних сила и Русије”

„Коријере” напомиње да је Русија упозоравала да би улазак Подгорице у Атлантски савез „нарушио стабилност западног Балкана”, али указује и да је НАТО решен да у овом смеру пружи потпору и БиХ, Македонији и Грузији.

------------------------------------------------------------------

На Цетињу истакнуте заставе НАТО-а

ПОДГОРИЦА – На улицама Цетиња вечерас су истакнуте државне заставе Црне Горе, а на самом улазу у град и заставе НАТО-а и Европске уније, поводом ; позивнице да Црна Гора приступи Северноатлантском савезу.Осим на улазу у Цетиње, застава НАТО-а од данас се истиче и у главним државним институцијама Црне Горе, а амбасада Сједињених Америчких Држава осветљена је бојама црногорске државне заставе. (Танјуг)

------------------------------------------------------------------

ТВ Русија: Нема гаранција да је Црна Гора последња коју ће НАТО прогутати

МОСКВА – Експанзија НАТО се наставља и нема никаквих гаранција да ће Црна Гора бити последња земља коју ће тај војни блок прогутати, оценила је вечерас ТВ Русија у свом дневнику у ударном термину.

„Црна Гора ускоро може да постане 29. чланица НАТО”, оценила је та телевизија и навела изјаву портпарола Кремља Дмитрија Пескова да ће Русија адекватно одговорити на ширење НАТО на Исток.

ТВ Русија је, уз снимке са октобарских протеста у Подгорици, навела да је далеко од тога да сви у Црној Гори подржавају улазак те земље Горе у НАТО.

„Грађане републике нико не пита, мада су на митинзима захтевали да се одржи референдум. Иако је оне који су захтевали да се поштује мишљење народа којег је полиција пребијала. Настрадао је чак и шеф локалне федерације бокса Милорад Мартиновић који није учествовао у протестима”, навела је та телевизија.

У извештају је наведено да грађани Црне Горе „знају то што многи неће рећи у седишту НАТО - дугогодишњи спољни притисак, принуда силом, и уцена су уобичајена политика Алијансе на Балкану”.

„Сви разумеју да локалне власти не могу да одбију љубазан позив НАТО. Јасно је зашто. Амерички авион су бомбаровали и Црну Гору, која је била у саставу Југославије. Политичко руководство је капитулирало и од тада испуњава све захтеве Запада”, оценила ТВ Русија.

Додаје се да је циљ НАТО после „гутања” Црне Горе да успостави контролу над целим Балканом. (Бета)

Коментари119
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.