Кинески јуан у корпи валута ММФ-а

Међународни монетарни фонд (ММФ) укључио је кинески јуан у корпу резервних валута. Према одлуци ММФ-а, јуан ће се од 1. октобра 2016. придружити долару, евру, фунти и јену у расподели специјалних права вучења (СПВ), по пондерисаној стопи, односно учешћу кинеске валуте у тој корпи, од 10,92 одсто. Додавање јуана у корпу валута знак је да ММФ оцењује да је кинеска валута сигурна и поуздана, а због овога Кина ће имати већи утицај у међународним финансијским круговима и пословима попут договора око грчког дуга.

Аналитичари процењују да ће евро највише трпети због укључивања јуана и промене удела у корпи. Евро је пао 13 одсто у односу на долар у 2015. Највише у овој деценији. Централне банке су смањиле удео те валуте у својим резервама на најнижи ниво од 2002.

Промена састава корпе валута ММФ-а прва је од 1999, када је евро заменио немачку марку и француски франак. ММФ разматра измену корпе сваких пет година, а током претходног разматрања 2010. одбио је да укључи јуан.

Кинеска валута престићи ће јен и фунту у новој корпи. И даље је највећи пондерисани курс долара у СПВ који ће износити 41,73 процента, следи евро са 30,93, затим кинески јуан по стопи по 10,92, јапански јен 8,33, а фунте 8,09 одсто.

Према подацима ММФ-а тренутно је 204 милијарде специјалних права вучења, што је еквивалент 285 милијарди долара, „створено” и распоређено земљама чланицама.

Горан Николић са Института за Европске студије каже да за нас то значи да ће долар поскупети и да ће увоз робе обрачунате у доларима, попут нафте, постати скупљи, а извоз јевтинији што ће одговарати извозницима.

ММФ је установио специјална прва вучења 1969. и свако то право једнако је 0,888 грама најфинијег злата, што је у то време било једнако количини злата која се могла купити за један амерички долар. Иако СПВ није монета, већ рачуноводствена одредница, међу земљама чланицама се користи као резервна имовина. СПВ се такође може користити када ММФ земљама чланицама позајмљује новац и када се отплаћују зајмови.