Нојев ковчег под поларним ледом

На норвешком архипелагу Свалбард, сто метара дубоко испод вечитог леда, отворен је трезор у ком ће се чувати семе милиона биљних култура са целе планете, које би у случају природне или нуклеарне катастрофе могле да буду неповратно изгубљене.

Градња објекта који је међу норвешким званичницима био познат као „Нојева арка”, а у медијима као „трезор за судњи дан”, почела је у јуну 2006.

Прве узроке, међу којима је било семе кромпира, јечма и пшенице, похранили су јуче норвешки премијер Јенс Столтенберг и кенијска активисткиња за заштиту животне средине Вангари Матаи, добитница Нобелове награде за мир 2004.

Столтенберг је рекао да је овај трезор осигурање за будућност, јер биолошку разноврсност угрожавају и силе природе и сам човек својим поступцима.

Свечаном отварању присуствовао је и председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо.

Архипелаг Свалбард, дупло већи од Белгије, али са само 2.3000 становника, хиљаду километара је удаљен од норвешког копна и исто толико од Северног пола. Одабран је као идеално место због тога што би у случају отказивања расхладних система у херметичким коморама залеђено земљиште штитило семе још најмање 200 година. Температура у три просторије неће бити већа од 18 степени Целзијуса испод нуле.

Складиште се налази на Спицбергену, једном од три насељена острва овог архипелага. Челични тунел води до три хладне коморе где ће се чувати семе, као једна врста „бекапа” који ће спречити да у неким екстремним околностима постојеће биљне врсте прођу као диносауруси. „Црне кутије” биће отворене једино у случају да сви други извори буду уништени или потрошени. Похрањено семе остаће власништво земаља које су га послале, а међу депонентима су водеће генетске банке у земљама у развоју.

Пројекат је коштао 50 милиона круна, што је мало мање од десет милиона долара. Велику већину новца је обезбедила Норвешка, а оперативне трошкове покрива Глобални труст за диверзитет усева, група која је повезана са Уједињеним нацијама. Трошкове транспорта узорака из земаља у развоју покриће Фондација Била и Мелинде Гејтс, известио је АФП.

Не може, ипак, семе свих биљака да се чува у „Нојевом ковчегу” под Арктиком. Семе банане се чува у бурету које хлади течни азот у једном објекту у Монпељеу у Француској, због тога што му је потребна посебна пажња.

У свету постоји 1.400 банака семена, у којима се чувају узорци, од семена детелине до разних тропских врста. Међутим овај архив угрожавају разни фактори, укључујући ратове, временске непогоде, недостатак новца, а неки се налазе у најсиромашнијим и најнестабилнијим земљама света.

Банка семена у ирачком граду Абу Граибу, који се касније прочуо по озлоглашеном затвору, опљачкана је током рата, а међународно складиште пиринча на Филипинима оштећено је у тајфуну.

Има, међутим, и оних који су критиковали овакав „централизован” приступ проблему. Међународна организација „Грејн”, (Grain.org)са седиштем у Шпанији, која има као један од циљева јачање регионалне пољопривреде, изразила је забринутост да ће на овај начин бити одузета својинска права заједницама које су развиле одређено семе и да ће бити створено нетачно уверење да се само чувањем на безбедном месту може да одржи аграрна разноврсност, пренео је „Њујорк тајмс”.