Србија мора да увози кромпир

Лучани – Пролетос је сетва кромпира у Србији пошла по добру, уз довољно падавина и изузетно заметање, па се после три неродне године, 2012. и 2013. биле су сушне а прошла кишна, наслућивао рекордан род. Али, суша је опет дошла по своје и под дејством високих температура које су се одржале читавог минулог лета принос на многим пољима умањен је од 30 до чак 80 одсто.– То значи да, ако је просечан принос у Србији 18 тона, овогодишњи род не прелази 13 тона по хектару – каже за „Политику“ Ратко Вукићевић, председник УО удружења „Плодови Србије“ и власник предузећа „Агромобил“ из Гуче.

Постоје и добри изузеци, јер су чак и у брдско-планинском подручју забележени приноси од 30 тона, али ти домаћини су добро изабрали парцеле и још боље припремили земљиште.– Летошњи талас врућина донео је, нажалост, и најезду кромпировог мољца који се намножио у чачанском крају и у Банату, око Вршца. Та штеточина карактеристична је за медитеранско подручје а сад се, ево, раширила и у нашим брдима. И, ако се ништа не предузме, у случају следеће жеге причиниће још већу штету и захватити нове њиве. Ту се ради и о невероватном пропусту, од стручних служби на терену до Управе за заштиту биља, и тражићемо да се за следећу сезону прати размножавање мољца, жичњака и других штеточина, и на време објаве упутства како их сузбити. Кажу, у Србији нема лиценцираних препарата? Па, користићемо оне који се примењују у ЕУ, то је бар једноставно.

Наша кромпиришта су, како-тако, ипак преживела велику сушу.– У Србији је било засејано око 50.000 хектара и укупан род од 600.000 тона није довољан за домаће потребе. Зато ће, ради индустријске прераде, бити увезено од 50.000 до 100.000 тона. Код нас у малопродаји, килограм се нуди почев од 39 динара па навише, али је квалитет углавном лош.

У земљама Европске уније, прошле године, кромпир је продаван по багателним ценама, два цента за килограм индустријског, од четири до шест центи за јело.– Ове године, међутим, кромпир је скуп и у Европи, што је такође последица суше и неповољних временских услова. Тренутно се продаје за 20 до 24 цента по килограму, утоварено код произвођача, што је изузетно висока цена. Ни тамо ништа није загарантовано, па ће вредност кромпира најбоље класе до пролећа сигурно да расте, и у ЕУ и код нас. Тако ће бити све до фебруара, кад на европске пијаце стиже рани кромпир из Алжира, Египта, Израела и Ирана – објашњава Вукићевић.

Он додаје да је у магацине „Агромобила“ примљено 1.800 тона овогодишњег рода, тј. сва производња уговорена са 60 великих произвођача, коопераната из западне Србије. Ратарима који имају добре површине у брдским крајевима, ово предузеће даје семе, заштитна средства и ђубриво за производњу семенског кромпира, по угледу на кооперативе које постоје у Холандији, водећој сили у свету у гајењу овог поврћа.– И тамо је велика борба. Холандски фармер сваке године мора сам да иде у банку по зајам, а сваког лета бар три одсто произвођача банкротира. Мора много да се ради, стално долазе нове машине и повећавају се приноси: пре четврт века кад сам први пут био у Холандији водили су ме код фармера који је био рекордер са 600 тона годишње, а ове године најбољи је произвео чак 3.600 тона. Њихови сељаци раде у страшној конкуренцији и увек изнова улажу, и то много новца, па због тога имамо податак у који мало ко верује, иако је тачан: кад је нормална година, произвођачи у Србији имају већу чисту зараду по хектару од колега из Холандије. Али, зна се да је у предности, дугорочно гледано, онај ко више улаже у своја поља – вели Ратко Вукићевић.