Први кораци ка свету науке

Ваљево, Петница – Четрнаеста конференција „Корак у науку“, која се крајем сваке године приређује у Истраживачкој станици „Петница”, још једном је потврдила да Србија поред спорта и уметности има подмладак и у науци. Око 130 полазника овогодишњих програма представило је 100 малих пројеката из 17 дисциплина природних, друштвених и техничких наука. По избору тема, приступу, тј. студиозности и начину презентовања многи радови су превазишли очекивања с обзиром да се ради о средњошколском узрасту са релативно кратким научним минулим радом и искуством. Међутим, такав искорак у тесној је вези са концептом и методологијом рада „Петнице” као јединствене организације у региону за увођење младих у свет науке.

Због тога није примљено као изненађење то што је на отварању овогодишње 14. конференције Мајкл Давенпорт, шеф делегације ЕУ у Србији, у друштву министра за просвету Срђана Вербића казао да модел, тј. пелцер Петнице треба преносити широм Европе и света. Да ће од петничких капљица једног дана грунути прави водопад, лично смо се уверили приликом посете учесника конференције.

Дебора Павела, ученица гимназије „Михајло Пупин” из Ковачице, и Немања Филиповић, бруцош Електротехничког факултета у Београду, конструисали су и демонстрирали рад радио-телескопа који, поред осталог, служи за мерење дозираног микроталасног зрачења васионских тела, чиме се долази и до података о њиховој удаљености у свемиру. Та мерења су обавили у опсегу између Земље Сунца и Месеца, док је Јупитер остао за неку другу прилику, јер га није било на небу у време док су вршили експеримент. – Потрудили смо се да конструишемо радио телескоп са што мање новца како би већи број људи вршио ову врсту посматрања, мерења и истраживања. Радио-телескоп функционише тако што мери интензитет дозирајућег зрачења преко специјализованог чипа, а све уз логистику антене коју смо урадили и поставили на простору станице. Овај начин посматрања све је популарнији, јер су микроталаси који се региструју остатак Великог праска – објашњава Немања.

Дебора Павела и Немања Филиповић поред свог пројекта (Фото Б. Нововић)

Земљиште које захвати пожар може бити не само девастирано, већ и озбиљно загађено и то првенствено запаљивим материјама бензатрацином и бензапиреном. Међутим, због тога се не треба превише секирати, каже Лазар Митровић, ученик Средње медицинске школе из Краљева. Он је својим пројектом потврдио да две значајне ратарске културе луцерка и црвена детелина имају способност успешног клијања и раста на пожариштима. Ове културе врше фиксацију, тј. пречишћавање земљишта.

Александар Златојевић, гимназијалац из Параћина, и његов другар Лука Радичевић из Ниша свој рад су насловили: „Метафоричка концептуализација појма победа у савременом српском језику“. Амбиција им је била да утврде како људи доживљавају појам победе и на које све начине користе тај термин у свакодневном говору и писаном језику. Утврдили су да је он без конкуренције најприсутнији у писаним медијима а захваљујући разним метафорама повећава се њихова експресивност. Као карактеристичне метафоре навели су примере: на крилима победе, бисерне победе, нанизане победе, победа је свуда око нас и слично...

Када смо застали код рада „Одређивање стила уметничке слике“, прва помисао је била да је аутор највероватније матурант. Изненадили смо се да је Миломир Стефановић ученик првог разреда Прве гимназије у Крагујевцу. Смирен, али и расположен за разговор објаснио је да је његова идеја била да направи програм којим би се лакше утврђивао стил, као и епоха у којој је једна уметничка слика настала.

 – Програм за утврђивање времена, тј. епохе настанка једне слике као основне критеријуме узима колорит, осветљеност и ивичност. Истовремено се испомаже карактеристичним детаљима, који су добијени методом помоћу Гаусовог и Габровог филтера. Извршена је и класификација шест ликовних стилова као што су: барок, кубизам, импресионизам, реализам, ренесанса и романтизам, и то на бази 4.200 слика од којих је 3.000 у такозваној тренинг варијанти. У питању је облик вештачке интелигенције који са великом тачношћу даје одговоре и решења на задата питања – објашњава Миломир, чији пројекат је на почетку збунио његове менторе који су сматрали да је за једног голобрадог младића то прекрупан залогај, али због његове истрајности и жеље да реализује пројекат, брзо су променили мишљење, помогавши му.