Prvi koraci ka svetu nauke

Valjevo, Petnica – Četrnaesta konferencija „Korak u nauku“, koja se krajem svake godine priređuje u Istraživačkoj stanici „Petnica”, još jednom je potvrdila da Srbija pored sporta i umetnosti ima podmladak i u nauci. Oko 130 polaznika ovogodišnjih programa predstavilo je 100 malih projekata iz 17 disciplina prirodnih, društvenih i tehničkih nauka. Po izboru tema, pristupu, tj. studioznosti i načinu prezentovanja mnogi radovi su prevazišli očekivanja s obzirom da se radi o srednjoškolskom uzrastu sa relativno kratkim naučnim minulim radom i iskustvom. Međutim, takav iskorak u tesnoj je vezi sa konceptom i metodologijom rada „Petnice” kao jedinstvene organizacije u regionu za uvođenje mladih u svet nauke.

Zbog toga nije primljeno kao iznenađenje to što je na otvaranju ovogodišnje 14. konferencije Majkl Davenport, šef delegacije EU u Srbiji, u društvu ministra za prosvetu Srđana Verbića kazao da model, tj. pelcer Petnice treba prenositi širom Evrope i sveta. Da će od petničkih kapljica jednog dana grunuti pravi vodopad, lično smo se uverili prilikom posete učesnika konferencije.

Debora Pavela, učenica gimnazije „Mihajlo Pupin” iz Kovačice, i Nemanja Filipović, brucoš Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, konstruisali su i demonstrirali rad radio-teleskopa koji, pored ostalog, služi za merenje doziranog mikrotalasnog zračenja vasionskih tela, čime se dolazi i do podataka o njihovoj udaljenosti u svemiru. Ta merenja su obavili u opsegu između Zemlje Sunca i Meseca, dok je Jupiter ostao za neku drugu priliku, jer ga nije bilo na nebu u vreme dok su vršili eksperiment. – Potrudili smo se da konstruišemo radio teleskop sa što manje novca kako bi veći broj ljudi vršio ovu vrstu posmatranja, merenja i istraživanja. Radio-teleskop funkcioniše tako što meri intenzitet dozirajućeg zračenja preko specijalizovanog čipa, a sve uz logistiku antene koju smo uradili i postavili na prostoru stanice. Ovaj način posmatranja sve je popularniji, jer su mikrotalasi koji se registruju ostatak Velikog praska – objašnjava Nemanja.

Debora Pavela i Nemanja Filipović pored svog projekta (Foto B. Novović)

Zemljište koje zahvati požar može biti ne samo devastirano, već i ozbiljno zagađeno i to prvenstveno zapaljivim materijama benzatracinom i benzapirenom. Međutim, zbog toga se ne treba previše sekirati, kaže Lazar Mitrović, učenik Srednje medicinske škole iz Kraljeva. On je svojim projektom potvrdio da dve značajne ratarske kulture lucerka i crvena detelina imaju sposobnost uspešnog klijanja i rasta na požarištima. Ove kulture vrše fiksaciju, tj. prečišćavanje zemljišta.

Aleksandar Zlatojević, gimnazijalac iz Paraćina, i njegov drugar Luka Radičević iz Niša svoj rad su naslovili: „Metaforička konceptualizacija pojma pobeda u savremenom srpskom jeziku“. Ambicija im je bila da utvrde kako ljudi doživljavaju pojam pobede i na koje sve načine koriste taj termin u svakodnevnom govoru i pisanom jeziku. Utvrdili su da je on bez konkurencije najprisutniji u pisanim medijima a zahvaljujući raznim metaforama povećava se njihova ekspresivnost. Kao karakteristične metafore naveli su primere: na krilima pobede, biserne pobede, nanizane pobede, pobeda je svuda oko nas i slično...

Kada smo zastali kod rada „Određivanje stila umetničke slike“, prva pomisao je bila da je autor najverovatnije maturant. Iznenadili smo se da je Milomir Stefanović učenik prvog razreda Prve gimnazije u Kragujevcu. Smiren, ali i raspoložen za razgovor objasnio je da je njegova ideja bila da napravi program kojim bi se lakše utvrđivao stil, kao i epoha u kojoj je jedna umetnička slika nastala.

 – Program za utvrđivanje vremena, tj. epohe nastanka jedne slike kao osnovne kriterijume uzima kolorit, osvetljenost i ivičnost. Istovremeno se ispomaže karakterističnim detaljima, koji su dobijeni metodom pomoću Gausovog i Gabrovog filtera. Izvršena je i klasifikacija šest likovnih stilova kao što su: barok, kubizam, impresionizam, realizam, renesansa i romantizam, i to na bazi 4.200 slika od kojih je 3.000 u takozvanoj trening varijanti. U pitanju je oblik veštačke inteligencije koji sa velikom tačnošću daje odgovore i rešenja na zadata pitanja – objašnjava Milomir, čiji projekat je na početku zbunio njegove mentore koji su smatrali da je za jednog golobradog mladića to prekrupan zalogaj, ali zbog njegove istrajnosti i želje da realizuje projekat, brzo su promenili mišljenje, pomogavši mu.