Спектакуларни одлазак Кристине Киршнер

Пепељуга или Евита? За десетине хиљада људи који су пред поноћ испунили пространи Мајски трг у Буенос Ајресу није било дилеме да је Кристина Киршнер достојно оличење легендарне Евите Перон. Некадашња прва дама, па потом председница Аргентине у два мандата, Кристина Киршнер искористила је последње тренутке своје владавине, пре него што је јуче новоизабрани председник Маурисио Макри ступио на чело државе, да мноштву својих присталица из свих слојева друштва поручи као некад Евита: „Не плачи за мном Аргентино... ја ћу се вратити.” Говорећи из председничке палате Каса Росада, она је, не помињући по имену новог председника, уз сузе и смех, обећала да неће дозволити да Аргентина крене по „агенди која се намеће региону споља”, алудирајући на Вашингтон са којим новоизабрани председник одржава блиске везе.

Има неке основе у њеним тврдњама да неће дозволити промене каквим стреми изразити поклоник либералног капитализма, новоизабрани Маурисио Макри, богати бизнисмен, некадашњи председник фудбалског клуба Бока јуниорс и градоначелник Буенос Ајреса. Партија Кристине Киршнер још увек држи највише места у парламенту, па ако се не разделе, што је иначе хронична бољка некадашњег перонизма, моћи ће да коче настојања председника Макрија. Он не крије да му је циљ да се отараси сувише блиских веза са левичарским суседима, чудних савезништава између Аргентине, Кине, Русије и Ирана, и крене у најприсније везе са Јенкијима (како Американце називају Латиноамериканци).

Масовни долазак на Мајски трг уследио је после љутог спора који се водио између старе председнице и новог председника око тога како да се изведе примопредаја власти. Макри је инсистирао на томе да Киршнеровој истиче мандат тачно у поноћ и да она не може као већ бивша шефица државе да му окачи председничку ленту, као што је то бивало на свим досадашњим церемонијама још од 1983. када је пала војна диктатура. Киршнерова је међутим овакво тумачење прописа сматрала апсурдним. На крају се спор између њих двоје толико заоштрио да је бивша председница одбила да присуствује инаугурацији Макрија и, уместо тога, опроштај ад хок организовала на Мајском тргу. Зато је у шаљивом тону свој положај упоредила са Пепељугиним: „Не могу дуго да говорим, ускоро откуцава поноћ, претворићу се у бундеву.”

Али далеко је од Пепељуге ова богата жена коју оптужују за корупцију и приграбљивање привилегија – елегантно обучена и увек брижљиво нашминкана.

Кристина Киршнер је, као и њен супруг и претходник Нестор Киршнер, за 12 година владавине обезбедила огромне социјалне бенефиције сиромашним масама, пензије за све остареле Аргентинце без обзира на то да ли су били у радном односу. Књижевност, уметност и наука су процветали као у златним годинама, обновљена су суђења главешинама војне хунте и злочинцима који су ликвидирали 30.000 суграђана осумњичених за неистомишљеништво. У конзервативној Аргентини за време њихове владавине донет је закон о геј браковима. Државна каса је међутим испражњена, Киршнерова је одбила да враћа дугове повериоцима, инфлација је велика, црни курс вишеструко виши од званичног...

Без обзира на све мане, маса јој је у првим минутима четвртка клицала, скандирала њено име, бубњеви су додавали ритам... изгледало је да време Кристине Киршнер тек долази а не да одлази у историју.

Латинска Америка обилује сценама магичног реализма, у коме се стварност приказује као фантастичнија од фикције, а овај масовни догађај на Мајском тргу свакако би био достојан најбоље литературе неког од писаца латиноамеричког бума. Штета што Маркес није више међу живима.

На крају спектакла Кристина Киршнер је са крова Каса Росаде ушла у хеликоптер и њиме неколико пута облетела Мајски трг, док јој је маса клицала.

Инаугурација Маурисија Макрија није ни изблиза била тако живописна, јер је нови председник већ показао да се више служи математиком него поетиком. Он обећава да ће дати повољну прилику страним инвеститорима да читаву област Пампе претвори у много продуктивнију житницу, да слободно тржиште привуче западне корпорације, да повећа извоз, смањи таксе богатим извозницима, девалвира прецењени пезос, прекине трговинске односе засноване на солидарности и отвори се, пре свега према Америци. Своје следбенике има у елитној класи и у осиромашеној средњој класи, разочараној раширеном корупцијом и ниским зарадама.

Аргентина је између два рата, у којима није учествовала, тридесетих година прошлог века била шеста светска економска сила, а њен бруто национални доходак био је већи од свих латиноамеричких земаља заједно.

Макријевој инаугурацији присуствовало је осам председника латиноамеричких држава, а најупадљивији је био изостанак Николаса Мадура, председника нафтоносне Венецуеле. Макри је већ протеклих месеци најавио отклон од Венецуеле и чак припретио да ће тражити њено избацивање из регионалних економских асоцијација због кршења људских права. Међу гостима који се помињу из Европе, највећу пажњу привукао је бивши краљ Шпаније Хуан Карлос, „братске земље“ са којом је у време Киршнерове Аргентина захладнела односе због национализације појединих компанија. Макри је примио пре инаугурације, осим бившег краља Шпаније, и представника ЕУ са којом Буенос Ајрес жели да обнови блиске економске везе. Помиње се још да је са Евом Моралесом одиграо партију фудбала, а да је председник Боливије касније учествовао на испраћају Кристине Киршнер на Мајском тргу. Иако је служба за сарадњу са медијима Томислава Николића, у вести која је преко Танјуга емитована још прекјуче, саопштила да је „председник Аргентине једино председнику Николићу упутио позив да се састану и дан пре свечане церемоније полагања заклетве”, ни „Кларин, ни „Насион”, два главна дневна листа у Буенос Ајресу, не помињу овај сусрет, док опширно извештавају о сусретима са другим европским званичницима, од којих ниједан није актуелни шеф државе. На сајту председника Србије може се међутим видети како двојица председника са својим тимовима разговарају у Буенос Ајресу. У саопштењу Николићевог тима такође се наводи да је „Макри захвалио Николићу на доласку, истакавши да цени напор да се упути на тако далек пут и уважи га”. Нико од других председника из Европе није се упутио на тако далек пут, што се види из списка присутних на инаугурацији.

Промена која се јуче одиграла у Буенос Ајресу, церемоније и спектакли, одсутни и присутни, по својој необичности запањила је чак и Аргентину, навиклу на бизарне политичке спорове и сплетке. Јучерашњи догађај је ипак дубоко симболичан: он означава једно ново време, заокрет удесно, али истовремено опомиње новог председника да маса света још није спремна да заборави Еву Перон и све што је тај покрет учинио за маргинализоване слојеве. Аргентински новинари известили су да је Мајски трг опустео пошто је Кристина Киршнер одлетела са њега. И као да је почео одмах да се спрема за њен повратак.