Упале душника епидемијских размера

Зима календарски још није стигла, као ни грип, њен неминовни пратилац, али Клиника за пулмологију Клиничког центра Србије ових дана бележи велики пораст броја пацијената које мучи кашаљ, малаксалост и проблеми са дисајним органима. Да пулмолози, специјалисти за болести плућа, ових дана имају пуне руке посла допринела је и вишедневна магла, као и ваздух пун чађи и смога.

– Преовладавају пацијенти старије животне доби, али је и необично велики број младих, у пуној радној снази. У поподневним и ноћним сатима, у пријемној амбуланти дежурни лекари прегледају и по 30 пацијената – каже за „Политику” проф. др Бранислава Миленковић, начелница одељења за астму и хроничну опструктивну болест плућа Клинике за пулмологију КЦС.

Оно што је обележило ову јесен, истиче наша саговорница, јесте незапамћено велики број пацијената са упалом душника – трахеитисом. Реч је о респираторној инфекцији, праћеној упорним кашљем, подједнако интензивним дању и ноћу, уз зацењивање. Код неких пацијената овакав кашаљ траје и до шест недеља.

Лекаре Клинике за пулмологију додатно забрињава што све чешће код својих пацијената постављају дијагнозе упале плућа. Др Миленковић упозорава на опасну заблуду, коју осим лаика имају и поједини пулмолози, да се са упалама плућа лако може изаћи на крај.

– Од упале плућа нажалост може да умре и особа која је претходно била потпуно здрава, чак и ако је добила све оптималне лекове. Узрочник такве фаталне пнеумоније је врло агресиван микроорганизам. Смртност од упала плућа се не смањује нигде у свету, јер се продужио животни век. Пнеумонија је посебно опасна за старије, у комбинацији са болестима које већ имају. Друго, све је већи број особа који примају цитостатике, кортикостероиде или друге лекове које смањују имунитет, а за њих су пнеумоније кобне – објашњава наша саговорница.

Лечење упале плућа је, каже др Миленковић, изазов за сваког пулмолога: његов задатак је да болест открије што је могуће раније, а то није увек лако, јер постоје и нетипични симптоми.

– Сув и зрео кашаљ, уз високу температуру, малаксалост и отежано дисање типични су симптоми упале плућа. Али, проблем су такозване атипичне упале плућа: пацијент се жали на малаксалост, главобољу, болове у зглобовима и мишићима, при чему је телесна температура нормална или тек благо повишена, 37,1 степен Целзијуса. Код таквих форми болести често чак нема ни кашља. Зато је најважније да се уради рендгенски снимак плућа – објашњава др Миленковић.

Наша саговорница каже како на срећу највећи број пацијената преболи блажи облик пнеумоније, која се лечи антибиотицима, између седам и 10 дана, док код компликованих случајева лечење уме да потраје и неколико недеља.

– Да би успешно излечили упалу плућа, од узимања антибиотика још је важније мировање. Дакле, нема посла од куће, нема учења у кревету. И стрес мора да се сведе на минимум – поручује др Бранислава Миленковић, иначе изузетан стручњак у области лечења хроничне опструктивне болести плућа, коју проузрокује дуг пушачки стаж. Због сужавања дисајних путева трпи цео организам, а нелечена особа брзо постаје инвалид, чији је живот везан за боцу с кисеоником.

– Да се нико не заварава и изговара тиме да не може без цигарета – нема помака у лечењу хроничне опструктивне болести плућа ако се не престане с пушењем. Тек онда инхалациона терапија и коришћење пумпице могу да дају резултате. Нажалост, лекове за ову болест РФЗО не покрива у целини – напомиње др Миленковић.