Upale dušnika epidemijskih razmera

Zima kalendarski još nije stigla, kao ni grip, njen neminovni pratilac, ali Klinika za pulmologiju Kliničkog centra Srbije ovih dana beleži veliki porast broja pacijenata koje muči kašalj, malaksalost i problemi sa disajnim organima. Da pulmolozi, specijalisti za bolesti pluća, ovih dana imaju pune ruke posla doprinela je i višednevna magla, kao i vazduh pun čađi i smoga.

– Preovladavaju pacijenti starije životne dobi, ali je i neobično veliki broj mladih, u punoj radnoj snazi. U popodnevnim i noćnim satima, u prijemnoj ambulanti dežurni lekari pregledaju i po 30 pacijenata – kaže za „Politiku” prof. dr Branislava Milenković, načelnica odeljenja za astmu i hroničnu opstruktivnu bolest pluća Klinike za pulmologiju KCS.

Ono što je obeležilo ovu jesen, ističe naša sagovornica, jeste nezapamćeno veliki broj pacijenata sa upalom dušnika – traheitisom. Reč je o respiratornoj infekciji, praćenoj upornim kašljem, podjednako intenzivnim danju i noću, uz zacenjivanje. Kod nekih pacijenata ovakav kašalj traje i do šest nedelja.

Lekare Klinike za pulmologiju dodatno zabrinjava što sve češće kod svojih pacijenata postavljaju dijagnoze upale pluća. Dr Milenković upozorava na opasnu zabludu, koju osim laika imaju i pojedini pulmolozi, da se sa upalama pluća lako može izaći na kraj.

– Od upale pluća nažalost može da umre i osoba koja je prethodno bila potpuno zdrava, čak i ako je dobila sve optimalne lekove. Uzročnik takve fatalne pneumonije je vrlo agresivan mikroorganizam. Smrtnost od upala pluća se ne smanjuje nigde u svetu, jer se produžio životni vek. Pneumonija je posebno opasna za starije, u kombinaciji sa bolestima koje već imaju. Drugo, sve je veći broj osoba koji primaju citostatike, kortikosteroide ili druge lekove koje smanjuju imunitet, a za njih su pneumonije kobne – objašnjava naša sagovornica.

Lečenje upale pluća je, kaže dr Milenković, izazov za svakog pulmologa: njegov zadatak je da bolest otkrije što je moguće ranije, a to nije uvek lako, jer postoje i netipični simptomi.

– Suv i zreo kašalj, uz visoku temperaturu, malaksalost i otežano disanje tipični su simptomi upale pluća. Ali, problem su takozvane atipične upale pluća: pacijent se žali na malaksalost, glavobolju, bolove u zglobovima i mišićima, pri čemu je telesna temperatura normalna ili tek blago povišena, 37,1 stepen Celzijusa. Kod takvih formi bolesti često čak nema ni kašlja. Zato je najvažnije da se uradi rendgenski snimak pluća – objašnjava dr Milenković.

Naša sagovornica kaže kako na sreću najveći broj pacijenata preboli blaži oblik pneumonije, koja se leči antibioticima, između sedam i 10 dana, dok kod komplikovanih slučajeva lečenje ume da potraje i nekoliko nedelja.

– Da bi uspešno izlečili upalu pluća, od uzimanja antibiotika još je važnije mirovanje. Dakle, nema posla od kuće, nema učenja u krevetu. I stres mora da se svede na minimum – poručuje dr Branislava Milenković, inače izuzetan stručnjak u oblasti lečenja hronične opstruktivne bolesti pluća, koju prouzrokuje dug pušački staž. Zbog sužavanja disajnih puteva trpi ceo organizam, a nelečena osoba brzo postaje invalid, čiji je život vezan za bocu s kiseonikom.

– Da se niko ne zavarava i izgovara time da ne može bez cigareta – nema pomaka u lečenju hronične opstruktivne bolesti pluća ako se ne prestane s pušenjem. Tek onda inhalaciona terapija i korišćenje pumpice mogu da daju rezultate. Nažalost, lekove za ovu bolest RFZO ne pokriva u celini – napominje dr Milenković.