Уз ордење Британске империје и „европски оскари”

Берлин - Овогодишњи „европски оскари” за изузетан допринос светској кинематографији, награде ЕФА које додељује Евопска академија за филм, уручене су глумцима Шарлот Ремплинг и Кристофу Валцу, док је председничка награда, коју додељује борд ЕФА, на челу са редитељком Агњешком Холанд и председником Академије редитељем Вимом Вендерсом, свечано предата сер Мајклу Кејну.

Уз ове почасне награде Шарлот Ремплинг и сер Мајкл Кејн имају шансе да освоје и статуете „европских оскара” у категоријама најбоља глумица и најбољи глумац, јер су обоје освојили номинације. Ремплингова за улогу Кејт у британском филму „45 година” Ендруа Хејга (за ову улогу већ је освојила берлинског „Сребрног медведа”), а Кејн за улогу Фреда у најновијем Сорентиновом филму „Младост”.

Чланови Европске академије за филм не крију радост због оваквих одлука о почасним наградама. Још у петак увече су аплаузи били намењени Ремплиговој на свечаности приређеној њој у част у Француској кући, у Берлину. Ова рођена Енглескиња, која је одрастала у Француској, Гибралтару, Италији и Шпанији, заиста је истинска представница европског филма. У улогама на енглеском, течном француском или италијанском језику, она је попут рибе у води.

У Шарлотиних 69 година живота и 50 година глумачке каријере стали су и филмови попут: „Шарм и како га стећи” Ричарда Лестера, „Џорџи” Силвија Наризана, „Сумрак богова” Лукина Висконтија, „Ноћни портир” Лилијане Кавани, „Збогом моја драга” Дика Ричардса, „Сећање на звездану прашину” Вудија Алена, „Пресуда” Сиднија Лумета, „Анђеоско срце”, „Војвоткиња”, „Средиште олује”, „Испод песка”, „Базен”, телевизијска серија „Декстер”... Стала су и знамења: Орден Британске империје и француски Орден Легије части, два брака (Брајан Сауткомб и Жан-Мишел Жар), два сина (Барнаби Сауткомб и Дејвид Жар) и дугогодишња веза са француским бизнисменом Жаном-Ноелом Тасеом. Тешко преживљено самоубиство сестре Саре, дуге године депресије и одсуства са великог екрана... Свему томе прикључила се сада и награда Европске академије за филм.

Шарлот Ремплинг гледа у будућност. У интервјуу који је почетком ове године дала ексклузивно за „Политику”, рекла је : „Прошлост то сам ја. Одлучно прихватам и волим своју прошлост и то је разлог што се данас осећам добро. Пуно сам и тешко радила на томе да превазиђем ствари које су ме уживоту повредиле, да се суочим са тим и научим да живим са тим. Све је то ствар животног сазревања”. Тада је и на питање како реагује на то што је још увек сматрају секс симболом, спремно дала одговор: „Није ли то најбољи доказ да сам још жива? Ха! Треба бити жив и још увек жртвовати себе и стављати се у руке судбине, имати храбрости за скок са литице. Наравно, говорим о метафиричком скоку у непознато, приликом одабира сваке улоге. Срећом те имам професију која ми омогућава те узбудљиве и занимљиве скокове. Професију због које ме вера у себе и у своје срце још није напустила”.

Вера у професију и сопствено срце није напустила ни легендарног британског сера – глумца Мајкла Кејна. Он је у разговору за  „Политику” поводом улоге у Сорентиновом филму рекао и следеће: „Одувек сам имао две животне филозофије. Прва је да никада не смем да се такмичим са колегама већ искључиво са самим собом. Друга је, када будем сасвим остарио, желим да седим и жалим због ствари које сам учинио, а не за стварима које нисам учинио”.

Интелигентан, циничан и забаван, сер Мајкл Кејн (1933) иза којег је данас више од 130 телевизијских и филмских улога и два Оскара, коментарисао је за „Политику” и своју сарадњу са Харолдом Пинтером, у чијем је првом позоришном комаду играо још давних дана.

„ Не знам да ли знате, али Пинтер је каријеру почео као глумац под именом Дејвид Барон. После тога је постао писац и као такав је почео да користи своје право име које данас цео свет зна. Био је веома добар глумац, али никада касније није патио зато што није остварио глумачку каријеру. Причљив је и од оне врсте људи који никада не брину хоће ли на неког оставити добар утисак...”.

 +Сер Мајкл Кејн признаје да је током каријере имао и оно што се може звати „успонима и падовима”, био је и војник у корејском рату („нисам био кукавица, никада нисам бежао, али ни био херој”) и ратна искуства искористио после у филму „Зулу” снимљеном 1964. године. Само у току две године (од своје 29. до 31.) осетио је и шта је тотална беспарица, а шта значи бити милионер.

„До своје двадесет и девете године, иако сам стално радио, нисам зарадио поштен новац. Чак и после хита какав је био филм „Зулу”, за који сам добро био плаћен, имао сам дуг од тада великих четири хиљаде фунти. Тек после улога у филмовима „Алфи” и „Строго поверљиво”, све је добило убрзање и постао сам милионер. Али, нажалост, не онај са фунтама, већ са доларима”.  Кејн је за „Политику” још изјавио да му тада нарастајућа популарност и богатство нису сметали, јер му је карактер већ био формиран („слава може да удари у главу осамнаестогодишњој рокенрол звезди, а не `маторцу` од тридесет и једне-две године колико сам имао када сам зарадио прве велике паре”), а и добро је знао у какав екстравагантан свет улази те га, како је то рекао: „Нико није могао з.....и...”.

Сер Мајкл Кејн у Берлину изјављује да је почаствован што му је припала председничка награда Европске академије за филм, јер зна да су је до сада примили још само легендарни португалски редитељ Маноел де Оливеира и велики француски глумац Мишел Пиколи.

----------------------------------

Сорентинова Младост најбољи европски филм

Сер Мајкл Кејн и Харви Кајтел у филму „Младост” Паола Сорентина

Берлин – Најбољи европски филм 2015. године према одлуци већине чланова Европске академије за филм је „Младост”, копродукцијски филм италијанског редитеља Паола Сорентина. Паоло Сорентино је освојио и „европског оскара” за најбољу режију, а за улогу у „Младости” награду ЕФА освојио је сер Мајкл Кејн, те је по други пут изашао на сцену пошто је већ био примио председничку награду ЕФА за изузетан допринос европској кинематографији из руку Вима Вендерса. „Занимљиво, 50 година нисам добијао награде, а онда у једној ноћи добијем две”, коментарисао је сер Мајкл, само тренутак пре него што се на сцени такође по други пут појавила и британска глумица Шарлот Ремплинг, која је уз ЕФА награду за животно дело синоћ освојила и награду за најбољу женску ролу и то у филму „45 година” Ендруа Хаја.

Најбоља европска комедија је „Голуб седи на грани размишљајући о постојању” шведског редитеља Роја Андерсона, а најбољи сценарио је онај који су футуристичко-егзистенцијалистичку црнохуморну причу филма „Јастог”, написали Јоргос Лантимос и Ефтимис Филипу...

Кристоф Валц (Фото ЕФА)

Од родне Аустрије до Оскара

Међу овогодишњим почасним лауреатима Европске академије за филм, за изузетни допринос светској кинематографији, јесте и аустријски глумац Кристоф Валц, који је своје глумачке кораке почео у бечким позориштима и у популарним аустријским телевизијским серијама, да би стигао и до чак два Оскара.Светску славу Кристоф Валц је стекао захваљујући Квентину Тарантину и његовом филму „Проклетници” („Неславна копилад”). За улогу нацисте у овом филму Валц је освојио и канску „Палму” и награду БАФТА, „Златни глобус” и свог првог Оскара. После сјајне улоге у филму „Крвопролиће” Романа Поланског, Валц је заблистао и у Тарантиновом филму „Ђангова освета” у којем је тумачио улогу др Кинга Шулца и уз „Златног глобуса” и БАФТ-у освојио свог другог Оскара. Кристофа Валца тренутно можемо гледати и у улози негативца у филму о Џејмсу Бонду „Спектра”...