Аселборн, Могерини и Вучић отварају преговоре

Непуне две године откако су отворени преговори с Европском унијом Србија је коначно испунила све услове и данас званично отвара прва два преговарачка поглавља – 35 о Косову и 32 о финансијској контроли. У Бриселу ће у касним поподневним сатима, како незванично сазнајемо, бити одржана међувладина конференција Србије и Европске уније.

Премијер Александар Вучић предводиће српску делегацију, у којој су министар спољних послова Ивица Дачић, министар задужен за европске интеграције Јадранка Јоксимовић и главни преговарач Тања Мишчевић.

„Зелено светло” за преговоре о два поглавља даће српски премијер, шеф дипломатије Луксембурга, земље која сада председава ЕУ, Жан Аселборн, као и висока представница ЕУ Федерика Могерини и европски комесар Јоханес Хан. Технички део преговора биће пренет на Европску комисију и српске власти. Земље чланице ЕУ имаће, међутим, стални надзор о току преговора о свим поглављима преко Радне групе за проширење – КОЕЛА. Званичници у Савету министара потврдили су и да је Комитет сталних представника, амбасадора чланица ЕУ, у потпуности усагласио полазишта за поглавља 32 и 35.

Подсетимо, поглавље 35 требало би, према ономе што се засад зна, да буде инструмент за праћење процеса нормализације односа с Приштином. Поглавље 32 обухвата унутрашњу финансијску контролу у јавном сектору, спољну ревизију, заштиту финансијских интереса ЕУ и заштиту евра од фалсификовања.

Уочи одласка у Брисел, министарка Јоксимовић, за „Политику”, оцењује да отварање поглавља представља нову фазу у процесу приступања, која даје додатну динамику процесу европских интеграција. „У питању је важан политички сигнал  и валоризација оног што грађани подржавају. То је признање и Србији као држави и свим њеним грађанима”, каже Јоксимовићева и истиче да преговори по поглављима подразумевају даљи рад на реформама у свим друштвеним областима, пре свега усклађивање нашег законодавства с правом ЕУ, али и ефикасну примену прописа.

У наредном периоду, како наглашава, поред економских реформи које остају апсолутни приоритет владе, највише ће се радити на реформама у области правосуђа, борбе против корупције и даљој рационализацији и професионализацији државне управе.

Упитана да ли се може догодити да се у преговарачкој позицији ЕУ, када је реч о поглављу 35, појаве нека изненађења, каже да је преговарачка позиција за поглавље 35 усаглашена између свих 28 држава чланица и да је у складу с преговарачким оквиром ЕУ за приступне преговоре са Србијом и принципима на основу којих се води дијалог између Београда и Приштине под покровитељством ЕУ.

„Европска унија објавиће своје преговарачке позиције за поглавља 32 и 35 после одржавања међувладине конференције, чиме ће ти документи постати доступни најширој јавности. На тај начин моћи ће да буду отклоњене све евентуалне недоумице поводом садржине тог документа”, каже она.

А колико ће од напретка у поглављу 35 зависити отварање других поглавља? „У случају Србије, поглавље 35 је једно од поглавља која се отварају међу првима у преговарачком процесу, а затварају међу последњима. Поглавље 35 односи се на „Остала питања”, а у нашем случају предвиђено је да се кроз ово поглавље, које иначе није замена за дијалог, прати имплементација Бриселског споразума између Београда и Приштине, што представља новину и за саму ЕУ”, одговара она и износи наду да ће се у наредном периоду поштовати јасно дефинисани критеријуми и мерила за отварање сваког конкретног поглавља, а да ће отварање зависити искључиво од њиховог испуњења.

Претходних дана чула су се и мишљења да је Косово кључна тачка која ће „годинама бити на столу”. Пре него што приступи ЕУ, земља, наиме, мора с Косовом да закључи правно обавезујући споразум о завршетку процеса нормализације. У нашој јавности има оних који сматрају да отварање поглавља 35 управо служи да се Србија и де јуре обавеже да ће признати косовску независност (ДСС и Државнотворни покрет).

Професор Факултета политичких наука и бивши амбасадор Србије у Берлину Иво Висковић сматра да све зависи од расположења српских партнера. „Замка код тог поглавља управо је у томе што они у одређеном тренутку могу да заоштре реторику и очекивања од нас”, каже Висковић, надајући се да се то неће догодити и да су они у међувремену схватили да је то лош метод у односима са Србијом.

Поводом ранијих покушаја да се у преговарачку платформу ЕУ за отварање поглавља уграде ставови, којима се унапред одређује исход бриселског дијалога (кад је премијер платформу ЕУ назвао грозним папиром), Висковић каже да се, према његовим сазнањима, у међувремену доста разговарало, али да не може да каже колико је текст измењен јер га није видео. „Тачно је да нам претходни текст није одговарао, али је доста индикативно да је немачка повукла свој амандман којим је још заоштравала ситуацију. То је добар сигнал да је дошло до неког попуштања, с једне и с друге стране, тако да очекујем да ће преговарачка платформа ЕУ за поглавље 35 ипак бити боља од онога што је било у првом тренутку лансирано”, каже он.

Према његовом мишљењу, нико није крив што преговори нису отворени раније. „Стање је било такво да се од нас очекивало нешто изузетно тешко и за нашу владу нимало пријатно. Док се то није постигло, морало се тапкати у месту, јер је став Бундестага био врло чврст, готово бетониран”, каже Висковић.

Заправо, требало је испунити захтеве Бундестага да би немачка влада добила одрешене руке за преговоре. И док није постигнут значајан напредак у односима с Приштином, то није било могуће.