Aselborn, Mogerini i Vučić otvaraju pregovore

Nepune dve godine otkako su otvoreni pregovori s Evropskom unijom Srbija je konačno ispunila sve uslove i danas zvanično otvara prva dva pregovaračka poglavlja – 35 o Kosovu i 32 o finansijskoj kontroli. U Briselu će u kasnim popodnevnim satima, kako nezvanično saznajemo, biti održana međuvladina konferencija Srbije i Evropske unije.

Premijer Aleksandar Vučić predvodiće srpsku delegaciju, u kojoj su ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, ministar zadužen za evropske integracije Jadranka Joksimović i glavni pregovarač Tanja Miščević.

„Zeleno svetlo” za pregovore o dva poglavlja daće srpski premijer, šef diplomatije Luksemburga, zemlje koja sada predsedava EU, Žan Aselborn, kao i visoka predstavnica EU Federika Mogerini i evropski komesar Johanes Han. Tehnički deo pregovora biće prenet na Evropsku komisiju i srpske vlasti. Zemlje članice EU imaće, međutim, stalni nadzor o toku pregovora o svim poglavljima preko Radne grupe za proširenje – KOELA. Zvaničnici u Savetu ministara potvrdili su i da je Komitet stalnih predstavnika, ambasadora članica EU, u potpunosti usaglasio polazišta za poglavlja 32 i 35.

Podsetimo, poglavlje 35 trebalo bi, prema onome što se zasad zna, da bude instrument za praćenje procesa normalizacije odnosa s Prištinom. Poglavlje 32 obuhvata unutrašnju finansijsku kontrolu u javnom sektoru, spoljnu reviziju, zaštitu finansijskih interesa EU i zaštitu evra od falsifikovanja.

Uoči odlaska u Brisel, ministarka Joksimović, za „Politiku”, ocenjuje da otvaranje poglavlja predstavlja novu fazu u procesu pristupanja, koja daje dodatnu dinamiku procesu evropskih integracija. „U pitanju je važan politički signal  i valorizacija onog što građani podržavaju. To je priznanje i Srbiji kao državi i svim njenim građanima”, kaže Joksimovićeva i ističe da pregovori po poglavljima podrazumevaju dalji rad na reformama u svim društvenim oblastima, pre svega usklađivanje našeg zakonodavstva s pravom EU, ali i efikasnu primenu propisa.

U narednom periodu, kako naglašava, pored ekonomskih reformi koje ostaju apsolutni prioritet vlade, najviše će se raditi na reformama u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije i daljoj racionalizaciji i profesionalizaciji državne uprave.

Upitana da li se može dogoditi da se u pregovaračkoj poziciji EU, kada je reč o poglavlju 35, pojave neka iznenađenja, kaže da je pregovaračka pozicija za poglavlje 35 usaglašena između svih 28 država članica i da je u skladu s pregovaračkim okvirom EU za pristupne pregovore sa Srbijom i principima na osnovu kojih se vodi dijalog između Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU.

„Evropska unija objaviće svoje pregovaračke pozicije za poglavlja 32 i 35 posle održavanja međuvladine konferencije, čime će ti dokumenti postati dostupni najširoj javnosti. Na taj način moći će da budu otklonjene sve eventualne nedoumice povodom sadržine tog dokumenta”, kaže ona.

A koliko će od napretka u poglavlju 35 zavisiti otvaranje drugih poglavlja? „U slučaju Srbije, poglavlje 35 je jedno od poglavlja koja se otvaraju među prvima u pregovaračkom procesu, a zatvaraju među poslednjima. Poglavlje 35 odnosi se na „Ostala pitanja”, a u našem slučaju predviđeno je da se kroz ovo poglavlje, koje inače nije zamena za dijalog, prati implementacija Briselskog sporazuma između Beograda i Prištine, što predstavlja novinu i za samu EU”, odgovara ona i iznosi nadu da će se u narednom periodu poštovati jasno definisani kriterijumi i merila za otvaranje svakog konkretnog poglavlja, a da će otvaranje zavisiti isključivo od njihovog ispunjenja.

Prethodnih dana čula su se i mišljenja da je Kosovo ključna tačka koja će „godinama biti na stolu”. Pre nego što pristupi EU, zemlja, naime, mora s Kosovom da zaključi pravno obavezujući sporazum o završetku procesa normalizacije. U našoj javnosti ima onih koji smatraju da otvaranje poglavlja 35 upravo služi da se Srbija i de jure obaveže da će priznati kosovsku nezavisnost (DSS i Državnotvorni pokret).

Profesor Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador Srbije u Berlinu Ivo Visković smatra da sve zavisi od raspoloženja srpskih partnera. „Zamka kod tog poglavlja upravo je u tome što oni u određenom trenutku mogu da zaoštre retoriku i očekivanja od nas”, kaže Visković, nadajući se da se to neće dogoditi i da su oni u međuvremenu shvatili da je to loš metod u odnosima sa Srbijom.

Povodom ranijih pokušaja da se u pregovaračku platformu EU za otvaranje poglavlja ugrade stavovi, kojima se unapred određuje ishod briselskog dijaloga (kad je premijer platformu EU nazvao groznim papirom), Visković kaže da se, prema njegovim saznanjima, u međuvremenu dosta razgovaralo, ali da ne može da kaže koliko je tekst izmenjen jer ga nije video. „Tačno je da nam prethodni tekst nije odgovarao, ali je dosta indikativno da je nemačka povukla svoj amandman kojim je još zaoštravala situaciju. To je dobar signal da je došlo do nekog popuštanja, s jedne i s druge strane, tako da očekujem da će pregovaračka platforma EU za poglavlje 35 ipak biti bolja od onoga što je bilo u prvom trenutku lansirano”, kaže on.

Prema njegovom mišljenju, niko nije kriv što pregovori nisu otvoreni ranije. „Stanje je bilo takvo da se od nas očekivalo nešto izuzetno teško i za našu vladu nimalo prijatno. Dok se to nije postiglo, moralo se tapkati u mestu, jer je stav Bundestaga bio vrlo čvrst, gotovo betoniran”, kaže Visković.

Zapravo, trebalo je ispuniti zahteve Bundestaga da bi nemačka vlada dobila odrešene ruke za pregovore. I dok nije postignut značajan napredak u odnosima s Prištinom, to nije bilo moguće.