Кол-центар за браниоце по службеној дужности

Кол-центар адвокатске коморе са дежурством од 24 сата дневно, који ће са једног места позивати браниоце по службеној дужности, било да их тражи тужилац, инспектор полиције или судија, могао би ускоро да почне са радом у свим адвокатским коморама у Србији, сазнаје „Политика”. Чека се још само да буде готов софтвер који треба да омогући бележење и снимање сваког разговора, као и да сви судови и тужилаштва у Србији прихвате овакав модел постављања бранилаца по службеној дужности.

– На територији Београда постоје четири суда, четири тужилаштва, 14 полицијских станица и шест одељења Управе криминалистичке полиције. Сваки од ових државних органа самостално поставља адвокате по редоследу са јединствене листе без икаквих механизама контроле. Јавна је тајна да код доделе службене одбране често пресудан утицај има „кооперативност браниоца” и да су од значаја лични контакти, што погодује разним видовима корупције. Због тога је неопходно прекинути непосредну везу између органа поступка и адвоката који се поставља. Кол-центар адвокатске коморе, који позивају сви државни органи, обезбедио би правичну и јавну процедуру код постављања бранилаца по службеној дужности – каже Југослав Тинтор, генерални секретар Управног одбора Адвокатске коморе Србије.

Јединствена листа адвоката треба да стоји на једном месту, а поступак постављања бранилаца мора бити контролисан.

– Нико не сме бити прескочен и нико не може бити фаворизован од суда, тужилаштва или полиције. Овакав систем би сасвим сигурно спречио избор адвоката са судског ходника или по пријатељској, рођачкој, политичкој или некој другој „линији” – истиче Тинтор.

Софтвер би омогућио да се строго поштује редослед позивања адвоката са листе. Компјутер би снимао сваки разговор са оператером. Евидентирао би време и трајање позива, уз могућност, на пример, да следећи са листе буде позван тек ако се претходни адвокат не јави. Такође, биће забележено и када се адвокат јави на телефонски позив али одбије да прихвати одбрану по службеној дужности и наведе разлог. Оправдани разлози увек постоје, али ако би један адвокат често одбијао да се одазове на позив за одбрану по службеној дужности, могао би да буде и брисан са јединствене листе.

Посебно је питање како ће бити одређени критеријуми за процену који су адвокати способни да пруже делотворну одбрану, а који нису. – Не могу се сви наћи на овој листи, с тим што критеријуми не би требало да буду ригидни. За старије адвокате биће довољно да доставе адвокатској комори бројеве предмета у којим су самостално бранили, чиме доказују искуство у области кривичног права – каже наш саговорник.

За реализацију овог пројекта Адвокатска комора очекује подршку и званичну сагласност Високог савета судства, Републичког јавног тужилаштва, Министарства правде и Министарства унутрашњих послова. Председник Удружења тужилаца Србије Горан Илић, заменик републичког јавног тужиоца, каже да ову идеју треба што пре спровести у дело.

– Мислим да се овај модел већ примењује у неким тужилаштвима, али је велики проблем што се неки адвокати често не одазивају. Морају да се уведу строжа правила и санкције за оне адвокате који се често не јављају на позиве, јер ми не можемо унедоглед да зовемо браниоце, односно док неко од њих не пристане. То је губљење времена у тужилачкој истрази, јер су кратки рокови у којима тужилац мора да обезбеди браниоца по службеној дужности – каже Горан Илић.

Председник Удружења правника Србије и члан Високог савета судства профeсор др Милан Шкулић наглашава да је добра идеја о дежурном кол-центру за доделу бранилаца по службеној дужности са јединствене листе, али да је треба врло пажљиво разрадити.

– Најосетљивији део овог пројекта биће питање оцене компетенције адвоката за одбране у кривичним предметима. Због малог тржишта и углавном сиромашних клијената, баве се свим предметима до којих могу да дођу. Зато мислим да већина адвоката неће бити претерано одушевљена неким формалним критеријумима за оцену њихове компетентности да буду браниоци у кривичним предметима – каже професор Шкулић.

По оцени судије Апелационог суда у Београду Омера Хаџиомеровића, потпредседника Друштва судија Србије, у сложеном кривичном предмету мора бити одређен искусан адвокат.

– Тачно је да се неки адвокати чешће од других појављују приликом саслушања окривљених у полицији. Не знам шта је узрок томе, али постављање браниоца мора бити у интересу окривљеног, а не у интересу адвоката. Није добро да неки адвокати буду фаворизовани. Није добро чак ни ако се стиче такав утисак – каже судија Хаџиомеровић.

Треба подсетити и на чињеницу да судови годинама дугују адвокатима велике суме за одбране по службеној дужности, али исплате ипак стижу кад-тад. Трошкови ангажовања адвоката, у случајевима када су одбране обавезне, а клијент нема новца да плати изабраног браниоца, исплаћују се из државног буџета. Окривљеном у кривичном поступку помаже само његов бранилац, док противничка страна – јавни тужилац има помоћ својих сарадника, логистичку подршку полиције и целог државног апарата.