Хало Цветковићу, овде Вучић

„Када је покренут поступак продаје ’Телекома’, главна прича била је како је читава ствар намештена за ’Дојче Телеком’. Та прича је пунила насловне стране новина, био је читав низ изјава стручњака, разних опозиционих политичара о томе како је та продаја унапред одређена”.

Не, ово није изјавио премијер Александар Вучић пре неколико дана. Овако је у Скупштини Србије 27. априла 2011. године тадашњи премијер Мирко Цветковић говорио пред посланицима, када је држава претходног пута продавала „Телеком”.

Како показују скупштински транскрипти, тадашњи председник владе је за говорницом рекао и то да такве изјаве не сматра само некоректним, него и штетним по државу. Тада опозициона Српска напредна странка, уз Демократску странку Србије, била је један од највећих противника продаје „Телекома”. Напредњаци су чак поднели и кривичну пријаву против Цветковићеве владе.

Позиције су се, у међувремену, промениле, па сада СНС, који има убедљиву већину у парламенту, пред јавношћу брани процес продаје и понавља исте аргументе: да је приватизација неопходна како „Телеком” не би изгубио трку са конкуренцијом. Пре неколико дана премијер Александар Вучић је, такође, истакао да су они који су критиковали „Телеком” радили против интереса своје државе.

„Само се надам да ће сада они који су говорили о националној велеиздаји мало да ућуте”, рекао је Вучић.

Није СНС био једини који је у причи око продаје „Телекома” био непринципијелан. И посланици ДС-а се минулих месеци нису истицали у изношењу аргументације да је продаја нужна и да ова фирма није златна кока, нити породична сребрнина.

Једна ствар је, ипак, остала иста – и један и други премијер су после неуспешне продаје били љути на јавност. И ту смо, када је о ставовима економиста реч, мање-више видели репризу истих аргумената. Бивша министарка телекомуникација Александра Смиљанић, и онда је била против продаје, док су економисти либералних опредељења подржавали приватизацију.

Термин „велеиздаја” употребила је Јасмина Вујић, професорка на калифорнијском државном универзитету Беркли.

 „Продавати 'златну коку', која кошта више од десет милијарди евра, за ситниш је у суштини велеиздаја интереса ове земље”, рекла је Вујићева за Радио Слободна Европа.

Овдашњи медији такође су објављивали да „Дојче Телеком”, преко инвестиционог фонда „Аполо”, покушава да купи националну компанију.

Још почетком ове године Стојан Стаменковић, координатор билтена „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ), рекао је „да би волео, ако то већ хоће и мора да се прода, да у ’Телеком’ дође једна озбиљна и јака фирма”.

„Ако је заинтересован ’Дојче телеком’ као што се прича, онда то може да буде добра ствар”, рекао је Стаменковић.

Владимир Вучковић, тадашњи уредник МАТ-а и члан Фискалног савета оценио је истог дана (9. март 2015. године) да је право време за продају „Телекома Србије”, јер је та компанија „достигла врхунац и налази се на благо опадајућој путањи”. „’Телеком Србије’ не би могао на дуже стазе у следећих неколико година да издржи конкуренцију”, рекао је Вучковић.

Исто је говорио и Расим Љајић министар телекомуникација. Њему се доследност не може оспорити. Био је члан и Цветковићеве и Вучићеве владе. Ову прилику за продају не треба пропустити, рекао је он. Очекивао је да ће се добити најбоља могућа цена. Премијер Александар Вучић неколико пута је истицао да ће ова влада добити бољу цену него што је добила Цветковићева влада 2011. године. У претходном покушају продаје 2011. год. за 51 одсто власништва тражено је 1,4 милијарде евра, а „Телеком Аустрија” понудио је 1,1 милијарду. Овога пута „Аполо” је, према писању медија, понудио нешто више од 1,3 милијарде. На продају је било понуђено 58 одсто, али је било непознато да ли ће нови власник добити и још 20 одсто акција које су у власништву „Телекома”.

Реч је о пакету акција који је откупљен од грчког ОТЕ.

Са друге стране, председник Томислав Николић летос је изјавио да фирму такве вредности не треба продавати.

Милан Ковачевић, консултант за страна улагања, говорио је „боље је да га прода онај ко не успева да управља њим на прави начин”.

– Овде се врло често догађа као да неко за некога навија. То оставља врло лош утисак да можда иза тога стоје неки још ружнији пориви – загонетан је био Ковачевић.

Заговорници продаје тврдили су и да би она спречила да „Телеком” доживи судбину предузећа као што су „Галеника” и „Дунав осигурање” која су имала велике капиталне губитке.

„Код нас постоје проблеми да нам се скоро сваке године појави неко државно предузеће које банкротира и онда држава мора да га спасава и потрошимо стотине милиона евра на то”, рекао је економиста Горан Николић.

„Телеком” је био инспирација и за новинаре сатиричног портала Њуз.нет. Тако је пре неколико дана на њиховом сајту објављена вест да је „Телеком” саопштио да ће пронаћи начин да премијеру поклони неки од мобилних телефона из своје понуде како више не би морао да се, на састанцима, страним лидерима жали како има лош телефон.