Halo Cvetkoviću, ovde Vučić

„Kada je pokrenut postupak prodaje ’Telekoma’, glavna priča bila je kako je čitava stvar nameštena za ’Dojče Telekom’. Ta priča je punila naslovne strane novina, bio je čitav niz izjava stručnjaka, raznih opozicionih političara o tome kako je ta prodaja unapred određena”.

Ne, ovo nije izjavio premijer Aleksandar Vučić pre nekoliko dana. Ovako je u Skupštini Srbije 27. aprila 2011. godine tadašnji premijer Mirko Cvetković govorio pred poslanicima, kada je država prethodnog puta prodavala „Telekom”.

Kako pokazuju skupštinski transkripti, tadašnji predsednik vlade je za govornicom rekao i to da takve izjave ne smatra samo nekorektnim, nego i štetnim po državu. Tada opoziciona Srpska napredna stranka, uz Demokratsku stranku Srbije, bila je jedan od najvećih protivnika prodaje „Telekoma”. Naprednjaci su čak podneli i krivičnu prijavu protiv Cvetkovićeve vlade.

Pozicije su se, u međuvremenu, promenile, pa sada SNS, koji ima ubedljivu većinu u parlamentu, pred javnošću brani proces prodaje i ponavlja iste argumente: da je privatizacija neophodna kako „Telekom” ne bi izgubio trku sa konkurencijom. Pre nekoliko dana premijer Aleksandar Vučić je, takođe, istakao da su oni koji su kritikovali „Telekom” radili protiv interesa svoje države.

„Samo se nadam da će sada oni koji su govorili o nacionalnoj veleizdaji malo da ućute”, rekao je Vučić.

Nije SNS bio jedini koji je u priči oko prodaje „Telekoma” bio neprincipijelan. I poslanici DS-a se minulih meseci nisu isticali u iznošenju argumentacije da je prodaja nužna i da ova firma nije zlatna koka, niti porodična srebrnina.

Jedna stvar je, ipak, ostala ista – i jedan i drugi premijer su posle neuspešne prodaje bili ljuti na javnost. I tu smo, kada je o stavovima ekonomista reč, manje-više videli reprizu istih argumenata. Bivša ministarka telekomunikacija Aleksandra Smiljanić, i onda je bila protiv prodaje, dok su ekonomisti liberalnih opredeljenja podržavali privatizaciju.

Termin „veleizdaja” upotrebila je Jasmina Vujić, profesorka na kalifornijskom državnom univerzitetu Berkli.

 „Prodavati 'zlatnu koku', koja košta više od deset milijardi evra, za sitniš je u suštini veleizdaja interesa ove zemlje”, rekla je Vujićeva za Radio Slobodna Evropa.

Ovdašnji mediji takođe su objavljivali da „Dojče Telekom”, preko investicionog fonda „Apolo”, pokušava da kupi nacionalnu kompaniju.

Još početkom ove godine Stojan Stamenković, koordinator biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT), rekao je „da bi voleo, ako to već hoće i mora da se proda, da u ’Telekom’ dođe jedna ozbiljna i jaka firma”.

„Ako je zainteresovan ’Dojče telekom’ kao što se priča, onda to može da bude dobra stvar”, rekao je Stamenković.

Vladimir Vučković, tadašnji urednik MAT-a i član Fiskalnog saveta ocenio je istog dana (9. mart 2015. godine) da je pravo vreme za prodaju „Telekoma Srbije”, jer je ta kompanija „dostigla vrhunac i nalazi se na blago opadajućoj putanji”. „’Telekom Srbije’ ne bi mogao na duže staze u sledećih nekoliko godina da izdrži konkurenciju”, rekao je Vučković.

Isto je govorio i Rasim Ljajić ministar telekomunikacija. Njemu se doslednost ne može osporiti. Bio je član i Cvetkovićeve i Vučićeve vlade. Ovu priliku za prodaju ne treba propustiti, rekao je on. Očekivao je da će se dobiti najbolja moguća cena. Premijer Aleksandar Vučić nekoliko puta je isticao da će ova vlada dobiti bolju cenu nego što je dobila Cvetkovićeva vlada 2011. godine. U prethodnom pokušaju prodaje 2011. god. za 51 odsto vlasništva traženo je 1,4 milijarde evra, a „Telekom Austrija” ponudio je 1,1 milijardu. Ovoga puta „Apolo” je, prema pisanju medija, ponudio nešto više od 1,3 milijarde. Na prodaju je bilo ponuđeno 58 odsto, ali je bilo nepoznato da li će novi vlasnik dobiti i još 20 odsto akcija koje su u vlasništvu „Telekoma”.

Reč je o paketu akcija koji je otkupljen od grčkog OTE.

Sa druge strane, predsednik Tomislav Nikolić letos je izjavio da firmu takve vrednosti ne treba prodavati.

Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, govorio je „bolje je da ga proda onaj ko ne uspeva da upravlja njim na pravi način”.

– Ovde se vrlo često događa kao da neko za nekoga navija. To ostavlja vrlo loš utisak da možda iza toga stoje neki još ružniji porivi – zagonetan je bio Kovačević.

Zagovornici prodaje tvrdili su i da bi ona sprečila da „Telekom” doživi sudbinu preduzeća kao što su „Galenika” i „Dunav osiguranje” koja su imala velike kapitalne gubitke.

„Kod nas postoje problemi da nam se skoro svake godine pojavi neko državno preduzeće koje bankrotira i onda država mora da ga spasava i potrošimo stotine miliona evra na to”, rekao je ekonomista Goran Nikolić.

„Telekom” je bio inspiracija i za novinare satiričnog portala Njuz.net. Tako je pre nekoliko dana na njihovom sajtu objavljena vest da je „Telekom” saopštio da će pronaći način da premijeru pokloni neki od mobilnih telefona iz svoje ponude kako više ne bi morao da se, na sastancima, stranim liderima žali kako ima loš telefon.