Динкићева децентрализација одлази на ђубриште историје

Млађан Динкић повукао се из политичког живота, а децентрализација, његов велики политички пројекат, ових дана одлази у историју. Нацрт закона о финансирању локалне самоуправе предвиђа да, уместо досадашњих 80 одсто прихода пореза на зараде, општинама остане 50 одсто. Пре четири године, на инсистирање тадашњег министра економије Млађана Динкића, приходи од пореза на плате локалним самоуправама повећани су са 40 на 80 одсто.

Тада, крајем 2011. године, Међународни монетарни фонд (ММФ) се жестоко противио идеји Млађана Динкића са аргументима да приход од пореза на плате свуда у свету иде у централну касу, да ће настати велики дефицит у републичком буџету, као и да општинари паре неће користити за неопходне инвестиције, већ на нова запошљавања. Сада је, на инсистирање ММФ-а, нова верзија прописа, чији је предлагач Министарство финансија на јавној расправи. Како сазнаје „Политика”, услов да борд директора фонда Србији одобри трећу контролу аранжмана из предострожности са нашом земљом био је управо да Нацрт закона о финансирању локалне самоуправе оде на јавну расправу. Очекује се да извршни директори Фонда сутра потврде да је Србија успешно прошла трећу ревизију програма.

Милојко Арсић, професор Економског факултета, који се пре четири године такође жестоко противио идеји Млађана Динкића каже да се последњим променама успоставља нека врта равнотеже.

– Децентрализација је тада била у функцији прикупљања политичких поена. Ми смо радили истраживања и закључили да су новац које су локалне самоуправе добиле, уместо за инвестиције, користиле за повећање плата, нова запошљавања и субвенције. Није добро да се такве промене спроводе преко ноћи, као што је то било 2011. године на инсистирање Динкића. Сада ће бити тешко да се локалним самоуправама одузму приходи које су тада добили – сматра Арсић.

Представници локалних самоуправа су већ почели да негодују, јер ће им новим законом, уколико га влада и скупштина буду усвојиле, општинама смањити приходе за осам милијарди.

Према речима Саше Пауновића, председника општине Параћин, централна каса је у међувремену разним потезима надокнадила јаз који се јавио крајем 2011. године. Занимљиво је да је Пауновић, тада такође био један од Динкићевих критичара, јер је сматрао да је Динкић недоследан јер је, управо он централизовао јавне финансије, кад је био министар финансија.

 „Децентрализација је тема коју још није потрошио и не пада ми на памет да му помажем да уђе у Скупштину”, говорио је Пауновић 2011. године.

Оно што је био посебан драмски детаљ у причи је што је Пауновић, као функционер ДС-а, заправо критиковао члана тадашње владајуће коалиције – Уједињене регионе Србије.

Пауновић данас каже да се испоставило да је та прича имала само предизборну сврху. Јер, већ у јесен 2012. године држава је укинула парафискалне намете, који су чинили добар део прихода локалне самоуправе. Држава је тада повећала ПДВ. Такође, у мају 2013. године смањен је порез на зараде (са 12 на 10 одсто), чиме су закинути локални буџети, а повећани су доприноси (са 20 на 22 одсто) чиме је добио републички буџет.

– Држава је тим потезом надокнадила готово све што је централна каса изгубила. Онда нам се догодио још један пех. Бивши министар финансија Лазар Крстић је, кад је кројио буџет за 2014. годину, смањио трансфере општинама за 3,5 милијарди. Представници његовог министарства су крајем 2013. године јавно истицали да је реч о грешци. Међутим, ту „грешку” поновио је и министар финансија Душан Вујовић приликом кројења буџета за 2015. годину – подсећао је Пауновић и додао да је држава себи приходе повећала и увођењем акцизе на струју, као и повећањем разних других намета.

Како каже, погрешна је теза да општине имају суфицит од осам милијарди, јер многе локалне самоуправе имају велика дуговања.

– Предлагач закона сада предвиђа смањење трансфера општинама, али и укидање преосталих фирмарина. Дакле, велике компаније које послују у општинама више неће плаћати те намете, а и такозване еколошке таксе за загађиваче се укидају. Законодавац предвиђа да општине тај јаз надокнаде тако што ће порез на имовину повећати за 30 одсто. Дакле, ми треба да ослободимо плаћања фирме које имају велики промет, стране компаније које профит износе из земље, а да оптеретимо грађане. То једноставно није фер – закључује Пауновић.