Косовски сузавац

Свега два дана после претње Хашима Тачија да ће се два милиона људи окупити испред канцеларије ЕУ у Приштини уколико Косово не добије визну либерализацију, Европска комисија је јуче хитно променила одлуку o визама за становнике Косова. Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер каже да је комисија предложила Савету ЕУ да хитно донесе одлуке о либерализацији виза за Косово, Грузију и Украјину, додајући да је та мера, заправо, већ месецима очекивана.

За политичког аналитичара Обрада Кесића ова одлука Брисела није изненађење, јер су од почетка сукоба на Косову и Метохији Албанци били највернији савезник Америке, због чега ће и даље у Бриселу имати посебан третман. „Американци су закључили да им је у интересу да Албанци буду задовољни, јер у супротном то може да озбиљније да угрози њихове интересе на Балкану”, тврди Кесић.

Чак и када су Немачка и Француска биле резервисане приликом бомбардовања Ирака, САД су огромну подршку добиле од Ветона Сурија и осталих албанских интелектуалаца. Косовски Албанци су своју наклоност Америци показали тако што највеће улице и булеваре у свим градовима у покрајини носе имена америчких лидера, док се на централном тргу у Приштини налази и споменик Билу Клинтону. За велику силу, која се суочава са драматичним порастом непопуларности чак и међу савезницима, важно је да у неком кризном подручју има тако лојалног савезника као што су Албанци. Можда је то разлог што пре шест месеци Вашингтон ниједном није осудио албански тероризам у Македонији, већ је уопштено говорио о „криминалним групама” или о „међуетничком сукобу”.

У жељи да консолидују самопроглашену независност Косова, САД су и данас спремне да затворе једно око на четворомесечну блокаду и константно бацање сузавца за који оптужују антиамеричког човека и екстремисту Албина Куртија. Али то што су одлучиле да затворе једно око не значи да оно друго није осетило сузавац у косовском парламенту.  

Упркос идиличним тоновима на линији Вашингтон–Приштина, изгледа да се тој романси приближава крај, јер се албанска политичка елита налази пред вероватно најтежом одлуком: предстоји јој формирање специјалног суда за злочине ОВК. Тај суд ће вероватно пробудити албанске поделе, јер су готово свим политичким лидерима на Косову руке окрвављене иако читаву нову историју граде на позицији жртве. Албанским лидерима је јасно да их овај суд неће ослободити као што је то био случај са Рамушом Харадинајем, чији су сведоци били убијани уколико нису повлачили своја сведочења. Зато ће тај суд бити велики тренутак истине и за албанско-америчке односе, али и за косовску власт, која више нема ту слободу да јој је све дозвољено и да је ништа не обавезује.