Заблуда је да децу треба васпитавати да трпе бол

Већ дуже од тридесет година се дечји анестезиолог др Душица Симић, шеф Јединице за интензивно лечење клинике у Тиршовој, сусреће с малишанима тешко опеченим врелом кафом коју су немарни укућани оставили на рубу стола, с децом која су попила бакине лекове јер су им били надохват руке, с клинцима који су дограбили флашу с кућном хемијом и потегли из ње јер никог од старијих није било да то види и спречи... У третман ових и сличних повреда увек је укључен анестезиолог, јер је реч о изузетно болним стањима, често опасним и по живот. Недавно су се анестезиолози Универзитетске дечје клинике суочили с једним таквим компликованим случајем – како у операционој сали успавати трогодишње дете и извући му из грла динар који је прогутало, а новчић се попречио и угрозио живот. Срећом, све се добро завршило.

Посебно је тешка и неизвесна борба за живот деце која страдају од удара струје високог напона, најчешће тако што су се пентрала на кровове вагона.

– Сваке године имамо два, три дечака које је струја високог напона буквално спржила. Углавном је реч о тинејџерима. Онима који преживе обично морамо да ампутирамо руку или ногу до кука. Мислим да места с високим напоном нису довољно обезбеђена, а у медијима се о овим несрећама не прича довољно. То мора да се промени – апелује др Симић.

Наша саговорница актуелна је председница Педијатријског комитета у Светској федерацији анестезиолошких удружења и представник Србије у Европском удружењу дечјих анестезиолога. Залаже се да многе новине у области анестезиологије, поготову дечје, што пре стигну до Србије. Велики је заговорник да се у наше школе уведе обука о поступцима за оживљавање, коју би похађали ђаци старији од 12 година.

– Немачки анестезиолози направили су фантастичан програм за децу старију од 12 година. У свим школама у Немачкој током два школска часа уче поступке оживљавања. Програм се ту не завршава: свако дете добија задатак да обучи 10 својих укућана или другара. Погрешно се мисли да је то компликована процедура, важно је да се основни поступци реанимације правилно изведу – прича наша саговорница, додајући да је овај програм, назван „Деца спасавају животе”, ове године прихваћен и у Румунији.

Захваљујући ангажовању докторке Симић, Београд ће наредне године бити домаћин Европског конгреса дечје анестезије.

Наша саговорница каже да у свету дечја анестезија напредује крупним корацима, а ми у многим областима заостајемо. На пример, у третирању хроничног бола код деце. Реч је о болу који није узрокован нечим видљивим или повредом, али се дете жали на бол.

– Често се таквом детету каже да је размажено или да умишља, а могуће је да га нешто заиста боли. То може да се деси и код сасвим малог детета и код тинејџера. Код нас се овом проблему не поклања довољна пажња – примећује др Симић, која објашњава да за оваква стања постоје решења: лекови за ублажавање бола, неки други медикаменти, а у лечење се обавезно укључује и дечји психолог. Она додаје да је неоправдан страх да ће се деца која пате од хроничног бола навићи на лекове против болова.

– Чак и морфин који дајемо детету после операције, када се даје на медицински прописан начин и постепено искључује из терапије, неће изазвати навикавање – каже др Симић.

Осим ове заблуде, у Србији, која, како каже ова лекарка, негује менталитет да смо јак и трпељив народ, влада уверење да болесно дете треба да стегне зубе. А правило је да се спречава свака врста

бола. Јер, то може да остави различите последице: страх од лекара, због којег ће неко избегавaти одлазак код лекара или прећутати бол, због којег ће му можда пући слепо црево. У развијеним земљама такав приступ васпитању и лечењу давна је прошлост.

– Чак и при давању инјекције или вађењу крви, пре убода игле, анестезиолози на Западу прво на кожу нанесу локални анестетик и сачекају да почне да делује. У Америци је право да се ублажи бол једно од основних људских права, па пацијент може због претрпљеног бола тужити лекара. Код нас поменута крема, која би ублажила бол малом детету када прима инјекцију или добија лек преко игле, још није регистрована – каже др Симић.