Уместо Америци - пацке Грцима

Скоро милион избеглица и миграната дошло је у Европу у току ове године, што је бар четири пута више у односу на прошлу. У изазовима са мигрантском кризом често се чује да ЕУ пада на испиту. На својој кожи смо осетили немоћ њених чланица које су подизале жичане ограде или блокирале државне границе са Србијом чак и за теретни саобраћај. У великом искушењу за човечанство реаговали смо боље него многе чланице које су упозораване због кршења права азила, попут Немачке, Шпаније, Мађарске и Грчке.

Критике су основане, али и селективне, не обазирући се на неравноправан економски и битан географски положај чланица, поготову Грчке у коју је од скоро милион, преко мора ушло чак 758.596 људи. Највећи број са Блиског истока ушао је преко Турске.

У грађењу лошег имиџа Грчке, којој се замера да није преузела контролу над тоталним хаосом на Медитеранским острвима, да није успела да заштити своје границе, занемарује се то да је чување морских граница много теже од копнених, утолико што се проблем на мору не решава тако што се једноставно подигне жица висока четири метра или се врате натраг људи који беже од рата ризикујући живот у чамцима. Штавише, међународно право забрањује враћање уз обавезно спасавање и пружање помоћи онима који се нађу у опасности на мору.

Грчки Генерални секретаријат за информисање и комуникације наводи да је обалска стража спасила 94.000 живота и ухапсила 413 кријумчара. Од Европског фонда за азил добила је свега 33 милиона евра, а из националног буџета је потрошила милијарду. Трошкови болничке неге избеглица и миграната достижу 800.000 евра.

Са приливом миграната не може се изборити ниједна земља, а камоли Грчка, која је у кризи, а која због своје географске позиције и као прва тачка ЕУ, трпи најачи удар. Треба истаћи и додатну отежавајућу околност у виду Даблинске регулативе којом су за азиланте одговорне земље ЕУ у које уђе азилант. Немачка канцеларка Ангела Меркел више пута је рекла да регулатива мора да се мења, што би значило обавезну прерасподелу избеглица која не одговара многим земљама.

Земље попут Немачке, Француске и Шведске, омиљено одредиште миграната, посебно су заинтересоване за јачу контролу граница дуж грчке поморске границе са Турском, али када је Атина тражила појачање са 1.600 граничара, добила је свега 170.

Генерални секретаријат за информисање и комуникације истиче да већ сарађује са европском организацијом Фронтекс на регистровању и идентификацији избеглица на острвима Егеја, од којих је тражено распоређивање јединице за брзо реаговање на овим острвима.

Стварна шанса да се у ову земљу и даље у ЕУ регулише прилив је у корену, у Турској. Јасно је да је она примила највише, скоро два милиона људи, али се ипак очекује да ефикасније помогне у сузбијању прилива миграната који и даље надиру ка Грчкој.

Поготову јер је у замену за строжу контролу на границама и преузимању неких од миграната који не испуњавају услове азила у Европи, Ердогану понуђено три милијарде евра, ублажавање визних рестрикција и бржи процес приступања ЕУ.

Можда би се, у тражењу лоших момака, уместо на земље које су највише под притиском, попут Грчке, Европа могла смелије окренути ка Америци која уопште не осећа прилив миграната. Од почетка субока у Сирији примили су свега 1.500 избеглица.

Све и да прими, како је Бела кућа најавила, више избеглица, реч је о незнатном броју у односу на Блиски исток и Европу. Евентуално повећање квоте сликовито је описао Мартин О'Мали у једној дебати председничких кандидата: „Долазак 65.000 избеглица у земљу од 320 милиона је као да правите места за још шест људи на стадиону за 32.000 гледалаца.“ Искористивши тренутак када је страначки противкандидат Берни Сендерс напао председничку кандидаткињу Хилари Клинтон јер је као сенаторка гласала за рат у Ираку, подсетивши да је Исламска држава директна последица америчке инвазије и хаоса који је потом настао, О'Мали је подвукао њене резултате као државне секретарке: „Либија је у хаосу. Сирија је у хаосу. Ирак је у хаосу. Авганистан је у хаосу.“

Да не помињемо популарног, тренутно водећег републиканског кандидата за председника, Доналда Трампа, који обећава да ће све избеглице, ако дође на власт, једноставно депортовати.