Жеравица и Дивац кандидати за Нејсмитову кућу славних

Наш најтрофејнији селектор Ранко Жеравица (1929-2015) и један од првих српских и европских играча у НБА Владе Дивац налазе се међу 15 страних кандидата за Нејсмитову кућу славних у Спрингфилду (Масачусетс, САД). У конкуренцији су и Тал Броди (Израел), Жаклина Шазалон (Француска), Никос Галис (Грчка), Семјон Калпински (Белорусија), Владимир Кондрашин (Русија), Тони Кукоч (Хрватска), Јао Минг (Кина), Алдо Осола (Италија), Амаури Пасос (Бразил), Дино Рађа (Хрватска), Маунел Лоло Саинз (Шпанија), Того Соарес (Бразил) и Маркос Леите (Бразил).

Судећи по пракси, највише двоје (у конкуренцији је и једна дама) странаца годишње могу да буду примљени у здање названо по Џејмсу Нејсмиту који је изумео кошарку у Спрингфилду, 1891. године. Пошто ће наредна година бити у знаку обележавања 125. рођендана тог спорта, самим тим ће и „класа 2016“ у Кући славних бити двоструко почаствована.

Одлука о пријему се традиционално саопштава за време фајнал-фора НЦАА лиге (овом приликом 4. априла у Хјустону) а улазак у Кући славних је на свечаности у Спрингфилду у септембру (сада од 8. до 10).

Међународни комитет (обухвата странце) један је од шест у Кући славних, а највише кандидата увек даје Северно-амерички комитет који је „селектирао“ 44 имена. Међу њима су Шакил О` Нил, Тим Хардавеј, Крис Вебер, Кевин Џонсон, Алан Ајверсон, Руди Томјановић, Тери Камингс, Морис Чикс...

Тешко је предвидети какве шансе имају Жеравица и Дивац, јер као и у сваком приватном предузећу и овде критеријуме одређују власници, па отуда и много нелогичности, посебно када је реч о Међународном одсеку Куће славних. Тако се и догодило да Мирко Новосел (Хрватска) буде примљен 2007. године, да му се крај имена појави „олимпијски шампион из Москве 1980“ (касније је то склоњено са сајта Куће славних), иако је познато да је имао споредну улогу у освајању јединог олимпијског злата југословенске репрезентације (био је помоћник Жеравици који је тог лета имао знатно већу помоћ од многих клупских тренера него од њега). У Кући славних су и двојица стручњака који никада нису победили Жеравицу, Алесандро Гамба (Италија) и Антонио Дијаз-Мигел (Шпанија). Наш легендарни тренер је освојио седам медаља с репрезентацијом, почев од светског злата у Љубљани 1970, када је у одлучујућем сусрету наш тим савладао Сједињене Америчке Државе.

Што се тиче Дивца, за ову прилику је мање важно то што има десет одличја са националним тимом (два пута светски шампион) од 16 сезона у НБА и чињенице да је био један од пионира европске кошарке у најбољој лиги света. Њега не треба посебно представљати у Америци, тим пре што је и данас тамо у центру збивања, као генерални менаџер Сакрамента. Међу кандидатима је и његов саиграч и пријатељ из тог клуба Крис Вебер (налази се на листи домаћих играча и тренера).

За првих сто година кошарке (1891-1991) странци нису примани у Кућу славних. Било је оних који су се родили као странци, попут првог генералног секретара Фибе Вилијама Џонса (В. Британија) и некадашњег функционера Фибе Ференца Хепа (Мађарска), али су обојица били амерички ђаци и дипломирали су управо у Спрингфилду. Може да се каже да је наш Бора Станковић, наследник Џонса на челу светске куће кошарке, први „оригинални странац“ коме је одата ова почаст. Увршен је приликом обележавања првог века кошарке, 1991. Од тада је сваке године приман углавном по један кандидат ван Америке (неколико пута нико није прошао), а међу њима су била још двојица наших великана: Александар Николић (1998) и Дражен Далипагић (2004).