Прва или последња Петолетка

Министар привреде Жељко Сертић недавно је изјавио да је ММФ потврдио да од 17 друштвених предузећа која су заштићена до маја 2016. судбина њих седам мора да буде решена до краја ове године. Међу њима је и ,,Прва петолетка” из Трстеника, предузеће које је годинама у бившој СФРЈ било симбол успешног пословања у једној од водећих индустријских грана. Иза еуфемизма ,,Нови почетак ,Прве петолетке’” крије се отварање стечајних поступака од 1. јануара 2016. за предузећа у њеном саставу (осим за ,,Наменску”, ТМО, ,,Делове” из Новог Пазара и вероватно ,,Арматуре” из Александровца.

У настојању да се пронађе оптимално решење, министар Сертић је обећао пуну подршку за реализацију концепта који подразумева оснивање новог приватног привредног друштва с претензијом да после отварања стечајних поступака настави пословање уз сарадњу са овим предузећима. Примена овог концепта, према ставу садашњег руководства ,,Петолетке”, подразумева: прво, пријављивање заинтересованих радника за отпремнине и њихову исплату до краја ове године (!), друго, инцијативу за оснивање новог приватног предузећа ,,Петолетка д. о. о.” које би чинили бивши радници „Петолетке” из зависних предузећа, треће, након оснивања и регистрације у току спровођења стечајног поступка новоосновано приватно предузеће би, у случају да буде изабрано као најповољнији понуђач, закључило уговоре о пословно-техничкој сарадњи, то јест закупу простора и опреме, уз пријем једног броја радника и обезбеђење сопствених средстава за финансирање процеса репродукције. Предлог је добио подршку синдиката, а говори се о заинтересованости скоро свих радника за отпремнине и за потписивање изјаве о приступању новом приватном друштву с ограниченом одговорношћу „ППТ Петолетка” Трстеник.

Без обзира на различите, нејасне и непотпуне информације о предложеном концепту, реална је претпоставка да се оснивањем новог приватног привредног друштва претендује да успостављањем пословно техничке сарадње, из предузећа у статусу стечајног дужника издвоји производно језгро (пословни простор, опрема, залихе) које може да извршава преузете текуће и нове уговорне обавезе, да би приходи од закупа и продаје осталих производних ресурса били основ којим дужник формира стечајну масу за намиривање поверилаца. Оснивање оваквoг приватног предузећа с јасним намерама да преузме тржиште и производне ресурсе стечајног дужника асоцира на у пракси присутна ,,предузећа – крпеље” која се везују за предузећа у овом статусу да би под повољним условима из њега исисали капитал и остварили профит. Потпуно је неизвесна и економска снага будућег приватног предузећа која би се заснивала на финансијској подршци радника, то јест на уплатама (из отпремнина) којима се стичу улози у структури капитала. Без гаранција за заснивање радног односа, реалне су прогнозе о њиховом слабом одзиву. Овако је створен привид да радницима одговара предложени начин исплате отпремнина, уз временско ограничење (до 1. јануара 2016) као погодно средство за притисак да се одазову на овај позив.

Тешко је набројати све потенцијалне стратешке партнере који су у протеклих десетак година прохујали ,,Петолетком”. После распада земље, у битно измењеним условима, ,,Петолетка” је ипак, с реализацијом од око 35 милиона евра и извозом од око 20 милиона опстала као значајан привредни субјект. У хронологији неуспешних покушаја проналажења стратешког партнера посебно место заузима белоруски „Амкодор”, са којим је трстеничка фирма имала вишегодишњу успешну сарадњу. Раскид уговора се доводи у везу са улогом бившег министра привреде Саше Радуловића. Ароганција бившег министра замењена је импровизацијом садашњег.

Разумљива је забринутост руководећих људи у СО Трстеник за судбину „Петолетке”, јер она не одређује само судбину њених радника већ има по својим импликацијама далеко шире значење. Неслагање са ставовима руководства „Петолетке” јасно указује на разлике у приступу и на однос према иницијативи за оснивање привате фирме, која се третира као израз личних интереса руководства и као облик манипулације радницима. Међутим, у партократској организацији државе и у садашњем статусу „Петолетке” Трстеник је очигледно само сметња, „црна тачка” на политичкој мапи Србије, препрека ,,на добром путу”.

Осим што је заокупљено конституисањем органа управљања и визијом будуће привате фирме, руководство ,,Петолетке” би морало да се суочи са ситуацијом која их очекује непосредно после укидања заштите од поверилаца. Исплата отпремнина скоро свим радницима до краја године и оснивање новог приватног предузећа елиминишу могућност обезбеђења континуитета производње, односно брзог и ефикасног запошљавања због формално-правних процедура које захтева оснивање новог приватног предузећа, али и процесне радње у вези с покретањем и током стечајног поступка. То би довело до застоја у пословању, што би донело низ негативних последица (неизвршавање уговорних обавеза, губитак тржишта). Стога би уместо тежње за остварењем својинских права требало утврдити колико је радника неопходно за наставак производње (према процени, око половине постојећег броја), чиме би се створили услови за радни стечај у овим предузећима.

Добре намере министра Сертића су несумњиве. Терет који због ситуације у предузећима у реструктуирању држава носи већ годинама битан је негативни коректив - од оптерећења државног буџета до ММФ-а и европских интеграција. У овом случају, ипак, примеренија је изрека да је пут до пакла понекад поплочан добрим намерама, али и да остаје нада да ова иницијатива није само неуспешан покушај.

Заменик генералног директора ,,Петолетке” од 1982-1989.