Немци тајно послују са Русима

Од нашег дописника
Франкфурт, Хајделберг – Упркос томе што је званични Берлин био је међу првима који је пре десет дана потврдио да се залаже да Европска унија за још шест месеци продужи економске санкције Русији, из дана у дан нове информације указују да немачке власти нису тако брзе када је у питању провера да ли се немачке корпорације придржавају санкција уведених због украјинске кризе. Штавише, најава да Немци и Руси проширују гасовод „Северни ток” и појављивање сумњи у пословање Дојче банке и „Сименса” у Русији разљутиле су не само државе попут Италије, која се залаже да се Москви укину санкције, већ и оне попут Пољске и осталих бивших комунистичких земаља, које сматрају да санкције треба продужити.

У Немачкој се већ месецима чују позиви да се попусте или укину санкције Русији, јер наносе поприличну штету немачким пословним интересима. Осим привредника, о томе све чешће говори први човек Социјалдемократске партије Зигмар Габријел, који са места вицеканцелара и министра привреде и енергетике каже да би требало укинути санкције Русији, јер она има веома важну улогу у окончању грађанског рата у Сирији.

Његови иступи заправо су на линији ставова немачких привредника који послују у Русији, будући да је у недавној анкети коју је спровела Немачко-руска привредна комора чак 80 одсто од око 850 компанија које имају пословне везе у Русији саопштило да економске санкције Москви немају очекивани ефекат. Штавише, према њиховом мишљењу, само је немачка привреда на губитку, будући да се минуле две године немачки извоз у Русију скоро преполовио – са 39 милијарди евра у 2013. на 22 милијарде ове године.

„Немачка економија губи у Русији, и то губи веома много”, рекао је Рајнер Зеле, генерални директор аустријске нафтне компаније ОМВ и уједно председник Немачко-руске привредне коморе. „Препоручујем да Русију поново одредимо као стратешког привредног партнера.”

Упркос овим позивима, на недавном конгресу њене Хришћанско-демократске уније, немачка канцеларка Ангела Меркел је настојала да објасни да су санкције биле прави потез у покушају да се реши украјинска криза.

„То је била права реакција, без обзира на то колико бисмо желели добре односе са Русијом. Морамо да се држимо својих принципа”, рекла је она.

Међутим, критичари њене политике на нивоу ЕУ одмах су се запитали где су ти принципи када је у питању најављена изградња новог крака гасовода „Северни ток”. Након лидера некадашњих комунистичких земаља које су сада чланице ЕУ и традиционално истичу своје јаке антируске али и јаке проамеричке ставове, попут Пољске и Словачке, на прошлонедељном самиту ЕУ глас је дигао и италијански премијер Матео Ренци.

Он је рекао да су санкције Русији „политика двојних стандарда”, истакавши да Немачка притиска друге земље у вези с антируским мерама, а с друге стране само брине о сопственим енергетским потребама и планира изградњу гасовода „Северни ток 2”, који ће заобићи Украјину и Словачку, државе преко чијих је територија традиционално транспортован руски гас за Европу. И док су је колеге питале зашто је „Јужни ток” против правила ЕУ, а „Северни ток 2” није, Меркелова је рекла да су гасовод „Северни ток 2” укључене приватне компаније и да она не жели да се у то меша.

У компанији „Северни ток 2” контролни пакет од 51 одсто акција има руски „Гаспром”, док немачке фирме ЕОН и БАСФ-Винтершел, енглеско-холандски „Шел” и аустријски ОМВ имају по 10 одсто, а француски „Енжи” девет одсто. За разлику од свог претходника на канцеларском месту, социјалдемократе Герхарда Шредера, Меркелова не инсистира толико на економским односима са Русијом колико на политичким. Међутим, њен социјалдемократски вицеканцелар инсистира на економским односима са Русима и овом гасоводу. Меркелова не жели да долази у сукоб са њим, будући да је овај коалициони партнер свесрдно подржава у погледу решавања избегличке кризе. Осим тога, Немачкој је изузетно потребан гас, јер су њени еколошки циљеви да се потпуно ослободи потрошње угља у производњи енергије.

Иако је Ренци брзо добио подршку балтичких земаља и земаља Вишеградске четворке, не може се занемарити чињеница да би све ове некадашње комунистичке земље, изузев Мађарске, свесрдно подржале останак санкција. Казнити Русију санкцијама је заправо америчка идеја, а САД су све учиниле да то прикажу као заједничку идеју Запада, иако се знало да ће највећу цену платити привреде Немачке, Француске и Италије.

И док су Италијани почели да се буне против санкције, Немци се, чини се, труде да само зажмуре када их њихове компаније крше. Тек када је америчко министарство правде упозорило на сумњиве трансакције између руских експозитура немачких банака, Дојче банка је урадила интерну контролу и, према сазнањима медија, пронашла 10 милијарди евра тешке сумњиве трансакције, којима је наводно покушано избегавање западних санкција тако што би новац руских тајкуна био пребачен у иностранство. Према информацијама америчке агенције Блумберг, део овог новца био је на рачунима Аркадија Ротенберга и Бориса Ротенберга, тајкуна који се сматрају блиским сарадницима Владимира Путина.

Да апсурд буде већи, због ових трансакција руска централна банка је казнила Дојче банку са симболичних 5.000 америчких долара, док немачке власти и даље ћуте и игноришу цео случај. Берлин се тако понаша и у случају „Сименса”, за који је откривено да је једна руска фирма у којој „Сименс” има 65 одсто акција продала гасну турбину за једну електрану на Криму. То би требало да омогући енергетску независност Крима од Украјине и представља кршење санкције ЕУ. „Сименс” је, међутим, демантовао да крши санкције. Наиме, техничка турбина неће бити испоручена Криму, већ у руски град Таман у непосредној близини Крима, а ту би се производила струја за кримско полуострво.