Nemci tajno posluju sa Rusima

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Uprkos tome što je zvanični Berlin bio je među prvima koji je pre deset dana potvrdio da se zalaže da Evropska unija za još šest meseci produži ekonomske sankcije Rusiji, iz dana u dan nove informacije ukazuju da nemačke vlasti nisu tako brze kada je u pitanju provera da li se nemačke korporacije pridržavaju sankcija uvedenih zbog ukrajinske krize. Štaviše, najava da Nemci i Rusi proširuju gasovod „Severni tok” i pojavljivanje sumnji u poslovanje Dojče banke i „Simensa” u Rusiji razljutile su ne samo države poput Italije, koja se zalaže da se Moskvi ukinu sankcije, već i one poput Poljske i ostalih bivših komunističkih zemalja, koje smatraju da sankcije treba produžiti.

U Nemačkoj se već mesecima čuju pozivi da se popuste ili ukinu sankcije Rusiji, jer nanose popriličnu štetu nemačkim poslovnim interesima. Osim privrednika, o tome sve češće govori prvi čovek Socijaldemokratske partije Zigmar Gabrijel, koji sa mesta vicekancelara i ministra privrede i energetike kaže da bi trebalo ukinuti sankcije Rusiji, jer ona ima veoma važnu ulogu u okončanju građanskog rata u Siriji.

Njegovi istupi zapravo su na liniji stavova nemačkih privrednika koji posluju u Rusiji, budući da je u nedavnoj anketi koju je sprovela Nemačko-ruska privredna komora čak 80 odsto od oko 850 kompanija koje imaju poslovne veze u Rusiji saopštilo da ekonomske sankcije Moskvi nemaju očekivani efekat. Štaviše, prema njihovom mišljenju, samo je nemačka privreda na gubitku, budući da se minule dve godine nemački izvoz u Rusiju skoro prepolovio – sa 39 milijardi evra u 2013. na 22 milijarde ove godine.

„Nemačka ekonomija gubi u Rusiji, i to gubi veoma mnogo”, rekao je Rajner Zele, generalni direktor austrijske naftne kompanije OMV i ujedno predsednik Nemačko-ruske privredne komore. „Preporučujem da Rusiju ponovo odredimo kao strateškog privrednog partnera.”

Uprkos ovim pozivima, na nedavnom kongresu njene Hrišćansko-demokratske unije, nemačka kancelarka Angela Merkel je nastojala da objasni da su sankcije bile pravi potez u pokušaju da se reši ukrajinska kriza.

„To je bila prava reakcija, bez obzira na to koliko bismo želeli dobre odnose sa Rusijom. Moramo da se držimo svojih principa”, rekla je ona.

Međutim, kritičari njene politike na nivou EU odmah su se zapitali gde su ti principi kada je u pitanju najavljena izgradnja novog kraka gasovoda „Severni tok”. Nakon lidera nekadašnjih komunističkih zemalja koje su sada članice EU i tradicionalno ističu svoje jake antiruske ali i jake proameričke stavove, poput Poljske i Slovačke, na prošlonedeljnom samitu EU glas je digao i italijanski premijer Mateo Renci.

On je rekao da su sankcije Rusiji „politika dvojnih standarda”, istakavši da Nemačka pritiska druge zemlje u vezi s antiruskim merama, a s druge strane samo brine o sopstvenim energetskim potrebama i planira izgradnju gasovoda „Severni tok 2”, koji će zaobići Ukrajinu i Slovačku, države preko čijih je teritorija tradicionalno transportovan ruski gas za Evropu. I dok su je kolege pitale zašto je „Južni tok” protiv pravila EU, a „Severni tok 2” nije, Merkelova je rekla da su gasovod „Severni tok 2” uključene privatne kompanije i da ona ne želi da se u to meša.

U kompaniji „Severni tok 2” kontrolni paket od 51 odsto akcija ima ruski „Gasprom”, dok nemačke firme EON i BASF-Vinteršel, englesko-holandski „Šel” i austrijski OMV imaju po 10 odsto, a francuski „Enži” devet odsto. Za razliku od svog prethodnika na kancelarskom mestu, socijaldemokrate Gerharda Šredera, Merkelova ne insistira toliko na ekonomskim odnosima sa Rusijom koliko na političkim. Međutim, njen socijaldemokratski vicekancelar insistira na ekonomskim odnosima sa Rusima i ovom gasovodu. Merkelova ne želi da dolazi u sukob sa njim, budući da je ovaj koalicioni partner svesrdno podržava u pogledu rešavanja izbegličke krize. Osim toga, Nemačkoj je izuzetno potreban gas, jer su njeni ekološki ciljevi da se potpuno oslobodi potrošnje uglja u proizvodnji energije.

Iako je Renci brzo dobio podršku baltičkih zemalja i zemalja Višegradske četvorke, ne može se zanemariti činjenica da bi sve ove nekadašnje komunističke zemlje, izuzev Mađarske, svesrdno podržale ostanak sankcija. Kazniti Rusiju sankcijama je zapravo američka ideja, a SAD su sve učinile da to prikažu kao zajedničku ideju Zapada, iako se znalo da će najveću cenu platiti privrede Nemačke, Francuske i Italije.

I dok su Italijani počeli da se bune protiv sankcije, Nemci se, čini se, trude da samo zažmure kada ih njihove kompanije krše. Tek kada je američko ministarstvo pravde upozorilo na sumnjive transakcije između ruskih ekspozitura nemačkih banaka, Dojče banka je uradila internu kontrolu i, prema saznanjima medija, pronašla 10 milijardi evra teške sumnjive transakcije, kojima je navodno pokušano izbegavanje zapadnih sankcija tako što bi novac ruskih tajkuna bio prebačen u inostranstvo. Prema informacijama američke agencije Blumberg, deo ovog novca bio je na računima Arkadija Rotenberga i Borisa Rotenberga, tajkuna koji se smatraju bliskim saradnicima Vladimira Putina.

Da apsurd bude veći, zbog ovih transakcija ruska centralna banka je kaznila Dojče banku sa simboličnih 5.000 američkih dolara, dok nemačke vlasti i dalje ćute i ignorišu ceo slučaj. Berlin se tako ponaša i u slučaju „Simensa”, za koji je otkriveno da je jedna ruska firma u kojoj „Simens” ima 65 odsto akcija prodala gasnu turbinu za jednu elektranu na Krimu. To bi trebalo da omogući energetsku nezavisnost Krima od Ukrajine i predstavlja kršenje sankcije EU. „Simens” je, međutim, demantovao da krši sankcije. Naime, tehnička turbina neće biti isporučena Krimu, već u ruski grad Taman u neposrednoj blizini Krima, a tu bi se proizvodila struja za krimsko poluostrvo.