Среда, 24.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Жбогар: Што пре припремити статут ЗСО

ЕУ и САД очекују поштовање одлуке уставног суда Косова и примену Бриселског споразума
Жбогар: Што пре припремити статут ЗСО
Самуел Жбогар (Фото Бета)

После одлуке косовског уставног суда јасно је да више неће бити никаквих нових разговора Београда и Приштине о Заједници српских општина (ЗСО). Упркос противљењу албанских опозиционих странака, влада Косова је најавила да ће наставити са израдом статута ЗСО, док у Влади Србије очекују да Приштина спроведе у дело све што је договорено у Бриселу.

Косовски уставни суд саопштио је дан раније да је одлучио да ће ЗСО бити успостављена као што је предвиђено Бриселским споразумом, који су 25. августа у Бриселу потписали представници Београда и Приштине. Суд је одлуку донео на захтев председнице Косова Атифете Јахјаге, али је утврдио да поједини принципи споразума о ЗСО нису у потпуности усклађени са косовским уставом.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин каже да је одлука уставног суда Косова да нема сметњи за оснивање ЗСО корак у добром правцу и нагласио да је за Србију једино је битно оно што је договорено у Бриселу.

„И никакав уставни суд ни било која друга политичка или правна воља не могу да промене оно што је договорено у Бриселу. Уколико је Приштини било потребно оправдање да због својих унутрашњо- политичких разлога има ову одлуку – одлично. Али, што се нас тиче, преговори су завршени у Бриселу”, рекао је Вулин.

И директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић напомиње да је за Србију једино меродаван договор од 25. августа о успостављању ЗСО. „Очекујемо и захтевамо пуну примену Бриселског споразума. Ми инсистирамо на спровођењу тог споразума као предуслову за даљу нормализацију”, рекао је Ђурић за „Политику”.

Он је додао да Србија захтева и од међународне заједнице да без одлагања обезбеди примену споразума постигнутог у Бриселу. „Нас нико није питао ни кад је усвојен тај покрајински устав, због тога данас и разговарамо у Бриселу, и мислим да је поштовање Бриселског споразума једини начин да се настави нормализација односа и да се реше сви проблеми који постоје између Београда и Приштине”, казао је Ђурић.

Представници међународне заједнице и покрајинске власти позвали су све стране у Приштини да што пре започну његово спровођење, али албанска опозиција одлуку тог суда тумачили другачије и очекује да влада поднесе оставку.

Европска унија, која је посредник у дијалогу Београда и Приштине, позвала је преко свог специјалног представника на Косову и Метохији Самуела Жбогара косовске власти да што пре припреме статут ЗСО.

И амбасада САД у Приштини јуче је позвала власт и опозицију да поштују одлуку суда.  

„Напомињемо да суд изричито сматра да ЗСО треба да се успостави, као што је предвиђено Бриселским споразумом, и он нуди смернице да се то уради у оквиру устава и закона Косова”, пише у саопштењу америчке амбасаде.

Премијер Косова Иса Мустафа изјавио је на заседању свог кабинета да његов кабинет гарантује да ће цео процес и сваки законски акт у финализирању формирања ЗСО бити у складу са закључцима уставног суда. Његов први заменик Хашим Тачи нагласио је да су одлуком суда уклоњене све дилеме у наставку спровођења овог процеса и сматра да треба да се поштују правни акти и да се процес не политизује. Уједињена албанска опозиција саопштила је након јучерашњег састанка да је последња четири месеца говорила о ономе што је уставни суд потврдио – да је споразум од 25. августа у супротности са уставом, због чега је, за опозицију, овај споразум поништен.

„За нас је овај споразум мртав. Потврђено је да су Иса Мустафа и Хашим Тачи починили флагрантна кршења устава Косова. Ми као уједињена опозиција поново тражимо хитно уклањање или њихове оставке”, истакао је Висар Имери, лидер покрета „Самоопредељење”.

---------------------------------------------------------

Шта је оспорио уставни суд Косова

- За уставни суд Косова је спорно је то што се ЗСО не заснива на мултиетничности, већ под својим окриљем окупља општине једне (српске) етничке заједнице.

- Суд налази да заједници не може бити поверено искључиво овлашћење да промовише интересе српске заједнице на Косову у својим односима са централним властима

- Суд сматра да ентитети или лица која не спадају у оквир дефиниција „удружена заједница” могу такође постати конститутивни чланови заједнице

- Суд налази да заједница не може имати право да предложи амандмане на законодавство и на друге уредбе

- Суд примећује да је устав Косова прописао да је једино могуће  прослеђивање новца са централне власти на општине, али да не говори о трансферу новца на друге ентитете или органе везане за локалну самоуправу (мисли се на ЗСО)

---------------------------------------------------------

Симовић: Одлука суда је политичког карактера

Професор Уставног права на Криминалистичко-полицијској академији Дарко Симовић тврди да је пресуда уставног суда Косова, поводом оснивања ЗСО, далеко више политичког, него правног карактера. Он сматра да је реч о прагматичној и компромисној одлуци која је истовремено требало да примири ускомешане страсти на политичкој сцени Косова, а без додатног замерања међународној заједници. Симовић додаје да на политичкој сцени Косова провејава уверење да ЗСО заправо представља конституисање територијалне аутономије Срба, а поједини косовски аналитичари је чак упоређују са Републиком Српском.

Одлука уставног суда тзв. републике Косово је оптерећена политичким оценама које су непримерене природи овог органа који се при одлучивању првенствено мора руководити правним резоном, истиче Симовић за „Политику” и додаје да конституисање ЗСО захтева и извесну измену косовских правних прописа (на пример да се ЗСО омогући право да предлаже промену постојећих закона који су везани за остваривање њених циљева), на шта Албанци очигледно нису спремни.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.