Чекајући радикалску резолуцију

Посланичке групе у српској скупштини чекају да им радикали доставе текст резолуције намењене Савету министара Европске уније да би се о њој изјаснили. Саговорници „Политике” јуче нису знали шта Српска радикална странка предлаже, које формулације ће употребити да би послала поруку ЕУ да Србија жели наставак интеграција, али целовита, па нису желели да се прецизније одреде према тој иницијативи.

Борко Илић, потпредседник Демократске странке Србије и народни посланик, истиче само да је за ДСС прихватљиво све што је у функцији одбране територијалног интегритета наше земље, те да ће та странка подржати све иницијативе које кореспондирају са ставом странке да у ЕУ можемо само као целовита држава, са КиМ у границама Србије. А ако је судити по ономе што каже његов партијски шеф и председник Владе Србије Војислав Коштуница, оно што радикали предлажу потпуно је сагласно са ставом ДСС-а.

Коштуница је прексиноћ, наиме, за руску телевизију на енглеском језику „Русија данас”, изјавио да Србија може у ЕУ само са Косовом и Метохијом као својим саставним делом, те да се пре било каквих даљих преговора о чланству мора јасно рећи шта је територија Србије коју ЕУ признаје. А радикали, по речима заменика председника СРС-а Томислава Николића, желе новом скупштинском резолуцијом да покушају да убеде ЕУ „да смо спремни за наставак разговора о придруживању наше земље ЕУ, али да од ЕУ очекујемо да она преиспита и промени свој став према независности КиМ”. Како је већ прецизирао за наш лист, предложеном резолуцијом дефинисано је „да Србија никада неће признати независност Космета и да неће преговарати о прикључењу ЕУ, уколико се она не изјасни да је за целовиту Србију”, што је, по његовом мишљењу, оно што се и наговештавало у јавним наступима и председника Србије Бориса Тадића и премијера Коштунице.

Сузана Грубјешић, шеф посланичке групе Г17 плус, није желела да се изјашњава о нечему што је тек иницијатива која још није преточена у текст „поготово о иницијативи која стиже из редова СРС-а”. На питање да ли би за њену странку било спорно то што је СРС аутор резолуције, и ако би за Г17 плус њена садржина била прихватљива, она је одговорила: „Да сачекамо и видимо – до сада нам се мишљења нису баш поклапала”.

Представнике Демократске странке, највеће партије владајуће коалиције, јуче нисмо могли да добијемо на телефон, па нисмо успели да сазнамо какав је њихов став.

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић сматра да ће за ДС и Г17 плус које се највише залажу за евроинтеграције „јако тешко ићи” прихватање овакве резолуције, управо због тога ко је предлаже и каквог је садржаја.

– Пре свега, чини ми се да је за њих проблематично то ко је предложио резолуцију. Демократе су, ако пратите њихове кампање и иступе, заправо увек инсистирали на томе да су они нешто друго од радикала. А сагласје по овим суштинским политичким питањима укида могућност да инсистирају на тим разликама. И то ДС гура у неку врсту проблема, посебно у светлу чињенице што демократе имају једног конкурента у виду ЛДП-а који је много јаснији кад каже да неће с радикалима по цену било чега. Дакле, питање је колико је демократама политички исплативо да тако нешто прихвате – оцењује Станковић.

Не изјашњавајући се о прихватљивости резолуције коју нуде радикали, будући да није видео предложени текст, Жарко Обрадовић, потпредседник Социјалистичке партије Србије и народни посланик, наводи да „није питање шта Србија мисли о ЕУ, него шта ЕУ кани са Србијом”. Он понавља да је најбоље организовати референдум на коме ће народ одговорити на питање отприлике овако формулисано: да ли сте за улазак Србије у ЕУ, са Косметом као њеним саставним делом, или сте за чланство Србије у ЕУ по сваку цену, па и без Косова.

Шта радикали заправо желе да постигну овом иницијативом? Судећи по речима Томислава Николића („да видимо има ли посланичких група које нису у опозицији, а које би подржале ову нашу резолуцију, да више не слуђујемо народ ко је за шта”), чини се да ће на овај начин, између осталог, покушати да „разоткрију” позиције свих странака када је реч о њиховом односу према Космету и Европској унији.

Дејан Вук Станковић оцењује да иницијатива радикала показује да они себе желе да ставе у средиште политичког живота када је реч о ова два кључна политичка питања која дефинишу курс државне политике. Према његовим речима, изгласавање овакве резолуције у парламенту оснажило би позицију оних који су за ЕУ, али са Србијом у границама које прописује њен Устав. Та позиција би добила на некој врсти политичке тежине и озбиљности. А онда ће, додаје он, добити и „већу димензију обавезивања политичке елите, без обзира на то ко буде управљао државом”.

– Тиме се, дакле, на одређени начин још више дефинишу и учвршћују неке смернице државне политике – наводи Станковић додајући да „то јесте неки пут да се ствари индиректно истерају на чистац, односно да се смањи својеврсни маневарски простор” који омогућава да се, у зависности од околности, једном од та два питања даје приоритет у односу на оно друго.

После евентуалног усвајања ове резолуције, дакле, свака промена курса државне политике била би много тежа. А ту је и још један („вероватно страначки”) мотив радикала, који Станковић препознаје: да се маневарски простор који се обезбеђује ставом „и Европа и Косово” или потпуно сузи или готово укине. Да се ДС-у, на неки начин, вежу руке.

На питање да ли би евентуална сагласност ДСС-а и СРС-а око нове резолуције представљала сигнал за стварање нове скупштинске већине, Борко Илић одговара одречно, напомињући да је и раније око резолуција о КиМ постојало јединство у Скупштини Србије.

Б. Баковић

-----------------------------------------------------------

СРС тражи обелодањивање Акционог плана

Српска радикална странка још једном је јуче затражила да се на пролећном заседању Скупштине Србије, које почиње у понедељак, хитно посланицима представи Акциони план владе за Косово и Метохију. Према речима Александра Вучића, генералног секретара СРС, народни представници ни више од 10 дана од проглашења косовске независности не знају које мере садржи тај план. Због тога је сам Вучић збуњен изјавом Велимира Илића, министра за инфраструктуру, да је повлачење Срба из Косовске полицијске службе део тог плана, односно речима Душана Пророковића, државног секретара министарства за КиМ, да се то догађа спонтано.

А. М.